Ovako za „Blic“ priča Slobodan Srezoski, sekretar Košarkaškog kluba Borac iz Zemuna, jedan od svedoka drame koja se pre dva dana odigravala u autobusu prepunom dece uzrasta od 10 do 18 godina. Nažalost, vozač Zoran B. (58) je, najverovatnije od srčanog udara, nedugo zatim preminuo, ali je brzom reakcijom trenera Trifunovića (24) sprečena veća tragedija.
Mladi zemunski košarkaši su tog prepodneva krenuli na toliko dugo čekani izlet na Divčibare.
- Samo srećom i neverovatnim potezom hrabrog trenera Trifunovića izbegnute su mnogo veće posledice. Prvi je primetio da je čoveku loše, da polako gubi svest i brže bolje uspeo je rukom da pritišne nožnu kočnicu i spreči da autobus krene nekontrolisano unazad. U tom trenutku vozač se gotovo potpuno onesvestio, pa je trener nekako uspeo da mu skloni nogu sa papučice i pozove ostale u pomoć - prepričava sekretar kluba i dodaje da bi se retko ko snašao u takvoj situaciji.
*Foto: Dušan Milenković / RAS Srbija
Sam Trifunović ne krije da je i dalje pod utiskom svega što se dogodilo na uglu ulica Endija Vorhola i Vodovodske, na tromeđi između Banovog brda, Julinog brda i Žarkova.
- Tek što smo krenuli na put prišao sam vozaču da mu se javim i da se upoznamo. Posle moje prve rečenice video sam da mu nije dobro, da uzdiše, koluta očima. Odmah sam ga pitao “gde je ručna” ponovio sam to sigurno desetak puta, ali već tada me nije čuo. Ruke su počele da ga izdaju, pustio je volan, a autobus je krenuo unazad pola metra-metar. Pozvao sam drugog trenera u pomoć, dok sam rukom držao nožnu kočnicu - prepričava doživljeno Trifunović.
Da se nešto dešava primetili su i vozači koji su se tada zatekli na ovoj saobraćajnici.
- Prolaznici su primetili da se nešto dešava, drugi vozači su svirali, konačno kada smo se zaustavili, jedan od prolaznika uspeo je da pronađe i povuče ručnu, jer niko od nas nije znao gde se ona nalazi. Potom smo izneli vozača iz autobusa, pokušao sam da mu pruzim pomoć veštačkim disanjem, ali nije uspelo. Ubrzo je stigla i Hitna pomoć koja je pokušavala da ga reanimira 15-20 minuta. Nažalost, nije bilo pomoći - priča dvadesetčetvorodogišnji Trifunović.
NAVUKLI ZAVESE DA DECA NE GLEDAJU
Treneri su sve učinili da pomognu vozaču, ali i da spreče paniku među decom u autobusu.
- Oni su videli da se nešto dešava, gledali su kako iznosimo vozača, ali nisu znali tačno o čemu se radi, niti im je neko to govorio, kako ne bismo bespotrebno izazivali paniku među njima. Kada smo čoveka izneli i kada je došla Hitna pomoć zamolili smo decu da ostanu unutra i ne pomeraju zavese, da ne bi gledali sve to – kaže Srezoski.
“MONTESOL”: VOZAČ JE BIO ODMORAN
U firmi “Montesol”, koja je iznajmila autobus zemunskim košarkašima, o ovom slučaju nisu želeli detaljnije da govore iz poštovanja prema porodici preminulog vozača.
- Mogu samo da kažem da vozač nije radio deset dana pre polaska na tu vožnju, bio je potpuno odmoran, vozio je tek 20 minuta pre nego što mu je pozlilo – kaže Tihormir Stojanović iz „Montesola“.
(Izvor: blic.rs)