Roditeljstvo je nešto najlepše što čovek može da doživi u svom životu, ali kada jedan roditelj obavlja ulogu oca i majke i to još bolesnog deteta, onda je to velika muka! Guram kako mogu, ne smem da potonem, jer znam da mi je potrebna snaga da bih istrajao do kraja i stvorio nešto tom mom detetu, jer drugi nema ko - ovako počinje svoju priču za "Novosti", Miodrag Simić (42) iz malog mesta Šuljam kod Sremske Mitrovice, samohrani otac jedanaestogodišnje Anđele, koja je rođena sa Daunovim sindromom.
Za razliku od mnogih očeva koji nisu imali snage da se izbore sa činjenicom da im je dete hendikepirano, pa su dizali ruke i ostavljali svoje porodice, Miodrag je ostao da othranjuje svoju bolesnu ćerku, koju je majka ostavila kada je imala četiri godine.
- Rekla mi je da ne može više da živi sa mnom i otišla. Posle sedam dana vratila se po stvari. Anđelu nije ni poljubila. Ubrzo je pokrenula brakorazvodnu parnicu, a ja sam dobio starateljstvo nad detetom, trebalo je dete da viđa svakiog drugog vikenda, a ona je to radila na svakih 5-6 meseci - priseća se Miodrag, koji kaže da od bivše supruge ne traži ni alimentaciju.
Ne krivi je ni što se ponovo udala, dobila dvoje dece u tom braku i osnovala svoju porodicu.
Žive u maloj trošnoj kući, koju je obavila vlaga sa svih strana i plafon u kuhinji preti da se svakog časa sruši.
- Kada je majka bila živa, onda sam mogao nešto da radim, ovako 24 sata posvećen sam Anđeli. Jedina primanja su nam tuđa nega i pomoć od 9.000 dinara, kao i socijala u tom iznosu i dečji dodatak od 4.600. Nemam kome dete da ostavim na čuvanje, a nisam ni u mogućnosti nekoga da platim da bih vreme provodio sa njom - priča samohrani otac, koji i pored bede i sirotinje kuću drži veoma uredno i čisto, kao i samu devojčicu.
JEDINI STRAH
Posle kraha braka, pokušao je da nađe srodnu dušu, ali je uvek kod žena naleteo na razočaranje.
- Nahvale one mene, dive se mojim osobinama, a onda me uslove, kako bi živele sa mnom, ali da Anđelu odvedem u neku ustanovu. Nikada to ne bih uradio! Ona je nešto zbog čega živim. Nije me strah da radim bilo šta, samo se jednog plašim, a to je kako ću sa ćerkom razgovarati o ženskim problemima sa kojima će se susresti. Ući će u pubertet... - zapitao se Miodrag, kojem su tada skliznule suze niz obraze.
(Izvor: novosti.rs / S. Kostić)