Koliko puta ste svoj jedinstveni matični broj građana (JMBG) zajedno sa ličnom kartom ostavili na šalterima sa namerom da završite neki birokratski ili drugi važan posao? Statistika je pokazala da su Srbi u čak 300.000 slučajeva to uradili u policiji, sudovima, bankama, poštama, različitim portirnicama gradskih i državnih institucija, hotelima, pa čak i buticima!
Na ovaj način postajete potencijalna žrtva krađe identiteta ili drugih oblika zloupotrebe ličnih podataka. Kako se to ne bi dešavalo, ekipa Telegrafa je istražila ko sve i na koji način ima pravo da prikuplja i obrađuje te podatke.
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, više puta je upozorio da se nekontrolisano ostavljanje ličnih dokumenata (originala ili kopija) na bezbroj mesta već u velikom broju slučajeva pokazalo kao rizično, opasno i štetno.
– Dakle, može biti opravdano da službeno lice u javnom ili privatnom sektoru radi preventivne ili eventualno aposteriorne zaštite imovine i lica, vrši identifikaciju lica uvidom u ličnu kartu. Pa i eventualno da prepiše određene podatke lica (ime, prezime, broj i vrstu lične isprave, vreme i razlog ulaska i izlaska…), ali ne i da zadržava ličnu kartu. Prosto, to je nepotrebno za ostvarivanje svrhe obrade, s obzirom da i samim uvidom u ličnu kartu može se izvršiti identifikaciju lica – rekao je ranije Šabić.
Foto: Tanjug
Iz advokatske kancelarije specijalizovane za prava ličnosti, takođe se slažu da niko nema prava da neovlašćeno prikuplja vaše podatke, osim u slučaju kada je reč o ovlašćenom i registrovanom rukovaocu ličnih podataka, o čemu se možete informisati na sajtu poverenika.
U suprotnom, reč je o neovlašćenom prikupljanju podataka, kada imate pravo da odbijete da ostavite podatke iz lične karte ili sam dokument.
– Prilikom ulaska u određenu instituciju, u slučaju da vam obezbeđenje ne ukaže na postojanje Pravilnika verifikovanog od strane poverenika, imate potpunu slobodu i zakonsku obavezu da odbijete da ostavite kopiju lične karte ili ličnu kartu. Takav dokument može da zameni vozačka dozvola ili Busplus legitimacija – rekli su iz advokatske kancelarije i dodali da su sudovi i policija izuzeti iz ovog pravila.
– Njima ste uvek dužni da bez pogovora pokažete lični dokument, iako vam ga niko od njih neće neosnovano ni tražiti. Pri ulasku u policijsku stanicu ili sud, nikada vam neće tražiti ličnu karua, već tek kad postoji dobar razlog za to, a to je uglavnom kada overavate dokumenta, svedočite, dajete izjavu i sl. – saopštili su oni i naglasili da u noćnim klubovima i kioscima imaju pravo da vam traže ličnu kartu na uvid sa namerom da utvrde da ste punoletni, shodno Zakonu o zabrani prodaje alkohola maloletnim licima.
Neosnovano uzimanje ličnih podataka najčešće se vrši u ovim ustanovama i objektima:
PORTIRNICE POSLOVNIH ZGRADA, OPŠTINA, AMBASADA… – Već na samom ulazu u zgradu obezbeđenje će vas zamoliti da ostavite vaš dokument. Međutim, vi niste u obavezi da im ga date na čuvanje, prvobitno iz razloga što radnik obezbeđenja ne zna vaše personalne razloge za dolazak u instituciju, a povrh toga ne poseduje Pravilnik o korišćenju vaših podataka.
BANKE – Prilikom svakog popunajvanja obrazaca i različitih formulara, bankari će vam uz svaku uplatu/isplatu zahtevati ličnu kartu. NBS je utvrdila da je protivzakonito da bankarski službenici imaju i koriste vaše lične podatke, tako da sve banke uvode novo pravilo i poništavaju prethodno prikupljene lične podatke. Prema izmenama Zakona, bankama je čak zabranjeno da fotokopiraju vaše podatke.
HOTELI – Tokom vašeg boravka u hotelu, obaveza recepcionara je da vam traži na uvid ličnu kartu, a neretko se događa i da je zadrži do kraja vašeg odsedanja. Stručnjaci vas ipak savetuju da nemate nikakvu obavezu da im tako nešto dozvolite, već da imate svako pravo da ih ljubazno zamolite da neophodne podatke prepišu.
MOBILNI OPERATERI – Čest je slučaj da prilikom potpisivanja ugovora sa mobilnim operaterom, ili bilo koje usluge koju želite da završite u njihovim poslovnicama, uvek će vam tražiti ličnu kartu. Poznato je da njihovi zaposleni neopravdano vrše prikupljanje ličnih podataka, tako da je dobro da znate da nemate potrebu za ostavljanjem svojih ličnih dokumenata.
BUTICI, ŠOPOVI, RADNJE… – U slučaju da treba da reklamirate ili vratite neodgovarajući proizvod, Pravilnik o sadržini i načinu evidentiranja prometa izdavanjem fiskalnog računa u članu 8. predviđa da ste u obavezi da upišete ime i prezime, JMBG i da se potpišete. Ako ne upišete ove podatke u obrazac NI, on neće biti važeći i tako nećete moći da ostvarite povraćaj sredstava ili zamene robe. Ali, problematika se tek sada dodatno produbljuje, jer se ovaj pravilnik kosi sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, koji zabranjuje da se matični ili broj lične karte traži potrošačima koji izjavljuju reklamaciju.
SAJTOVI ZA KUPOVINU/PRODAJU – Ako želite da kupujete i prodajete na internetu, uglavnom ćete nailaziti na zahtev da ostavite lične podatke. Ipak, na sajtu poverenika vas savetuju da izbegavate unos takvih informacija, jer većina portala za onlajn kupovinu nema ovlašćenu dozvolu za korišćenje ličnih podataka građana.
(Izvor: Telegraf )