Ističe ovo, u ekskluzivnom intervjuu za „Novosti“, profesor molekularne biologije iz Francuske i svetski poznati borac protiv GMO Žil- Erik Seralini, ukazujući na to da Evropa kad je o ovom pitanju reč „ne treba da nas plaši“. On upozorava, međutim, na to da su najveći problem multinacionalne kompanije koje predvode „poljoprivredni lobi“.
Da li smo obavezni da prihvatimo genetički modifikovane biljke da bismo mogli da uđemo u EU?
Ne. Naprotiv. EU je danas deo sveta u kome ima najmanje GMO. Evropska pravila, koja smo obavezni da prihvatimo, nameću označavanje i praćenje GMO. Proizvodi moraju da se kontrolišu, jer mnogi uvezeni iz Amerike u svom sastavu imaju naročito GM soju koja sadrži „raundap“, najrasprostranjeniji herbicid na svetu. Zemlje imaju izbor kultura i više njih je uvelo moratorijum. Manje izolovane države su danas preplavljenje neidentifikovanim i nekontrolisanim GMO zahvaljujući velikim međunarodnim poljoprovrednim lobijima.
Kakve izglede ima Srbija da ostane oaza zdrave hrane u Evropi?
Da bi razvila zdravu hranu, Srbija mora da ima rasprostranjeniju biopoljoprivredu, bez pesticida, koji su veoma toksični na duge staze. Sve poljoprivredne genetski modifikovane biljke su izmenjene da bi primile visoki nivo pesticida.
U kojoj meri je GM hrana odgovorna za urođene nedostatke kod životinja i ljudi?
Poznato je danas da ostaci pesticida, čiji je nivo veoma visok kod GMO, mogu da budu odgovorni za urođene mane na duge staze. Osamdeset odsto poljoprivrednih GMO sadrži „raundap“ koji je toksičan već za fetus. Naša istraživanja na ćelijama ljudskih embriona su to pokazala.
Koje su najčešće urođene mane?
Naš tim je do sada objavio najviše istraživanja o uticaju GMO i pratećim pesticidima na zdravlje u međunarodnim naučnim revijama. Kada smo istraživali efekte na duže staze poljoprivrednih GMO na životinje u laboratorijama ili na gazdinstvima, ili „raundapa“, utvrdili smo značajna oštećenja bubrega i jetre, tumore dojki, poremećenu regulaciju hormona.
Da li, i u kojoj meri, raste i smrtnost?
Zavisno od vremena izloženosti, mortalitet može da se uveća dva ili tri puta.
Kako i koliko GM hrana koju unose životinje može da se prenese na ljude?
Ako su životinje bolesne, nezdravo je jesti njihovo meso. Osim toga, s obzirom na to da smo shvatili mehanizam toksičnosti prisutnih u GMO, znamo da je sličan i kod ljudi.
Da li je, i u kojoj meri, uvođenje GMO u lanac ishrane pitanje interesa? Čijih?
Međunarodne kompanije za hemiju, lekove, pesticide i GMO su iste. Ima ih desetak u svetu, Američke firme, koje podržavaju i subvencionišu njihove vlade, zahvaljujći lobijima, izmislile su koncept biljaka dovoljno različitih da mogu da budu pantetirane kao GMO, ali nedovoljno različitih da bi bile etiketirane. To je vrhunac paradoksa! Iako su one veoma loše po zdravlje, kompanije same vrše testove, a sanitarne agencije, u koje su se uvukli lobiji, koje dobro poznajem, odobravaju ih. I sam sam radio devet godina za francuske komisije za procenu, a zatim vrednovao njihova dosijea u više zemalja EU, Indiji, Filipinima, Kanadi, Australiji… Dotakao sam se njihvog prava i ovi lobiji su me oklevetali. Dobio sam protiv njih tri procesa, od čega dva zbog klevete. Falsifikuju i koriste lažna dokumenta, kao Mark Felus, bivši predsednik francuske komisije za evaluaciju GMO.
Kolika je snaga poljoprivrednog lobija i ko njime upravlja?
Vode ga velike i dobro poznate međunarodne kompanije uz saučesništvo sanitarnih agencija i vlada. Objasnio sam sva istraživanja i imena u mojoj poslednjoj krizi „Skuvana zadovoljstva ili skriveni otrov“ koju sam napisao sa Žeromom Duzeleom i koja bi mogla da bude prevedena i na srpski jezik.
U kojoj meri velike međunarodne kompanije utiču na vlasti, i kako, da bi prihvatile GMO?
Imaju samo jedna glavni način prevare protiv koga se treba boriti. Poverljivost. Uzmimo, na primer, „raundap“ koji je, kao što sam već istakao, glavni pesticid u svetu. Njegovo korišćenje je poraslo sa osnovnim herbicidom glifosatom 100 puta od 1974. godine i za dve trećine od uvođenja poljoprivrednih GMO otpornih na „raundap“, u poslednjih deset godina. Svi, u našim organima, ili gotovo svi, imamo ostatke ovog pesticida. Dokazali smo da su sastojci „raundapa“ hiljadu puta toksičniji od deklarisanog glifosata, ali oni se tretiraju kao inertni i poverljivi. To je prevara. Osim toga, nisu izvršene analize krvi životinja izloženih ovom proizvodu, jer životinje izlažu samo glifosatu da bi izazvali manju toksičnost. To je druga prevara. Na kraju, i ove analize samo sa glifosatom su, takođe, označene kao poverljive. Ali svuda govore kako je to bez rizika, što je treća laž. Analize krvi životinja koje se hrane sa GMO veoma su kratke, traju svega tri meseca, a mi smo morali da idemo na sud da bismo ih dobili. Zbog toga smo sami u laboratoriji uradili testove na duge staze, nezavisno od proizvođača GMO.
Šta rade evropske sanitarne vlasti? Na čijoj su strani?
Iščitaju testove industrijalaca, kao i sve sanitarne agencije na svetu. U najvećem broju slučajeva donose iste zaključke kao i kompanije. Potrebno je da građani zahtevaju transparentnost, jer od toga zavisi zdravlje naše dece.
Kako vlasti uopšte kontrolišu to šta jedemo?
Veoma loše, i to u svim zemljama na svetu, s tim što je situacija malo bolja u Evropi. To je deo sveta u kome su pravila o zdravstvu, čovekovoj okolini i društvu, čak i kada se malo poštuju, najbolja i svet može da im pozavidi. Amerikanci, Kinezi, Afrikanci, žitelji Okeanije, to najbolje znaju. Zbog toga su hronične bolesti svugde u porastu. Poljoprivreda je previše hemijska.
Kuda će otići svet, ako ovako nastavimo? Hoćemo li sami uništiti ljudsku rasu, nestati kao dinosaurusi?
Nalazimo se u najvećoj krizi biodiverziteta od nastanka ljudske rase i nestanka dinosaurusa. Na velikim međunaordnim konferencijama to je objasnilo 1.360 stručnjaka iz 160 zemalja. Zagađenje u tome igra suštinsku ulogu, kao i kada je reč o klimi. Nalazimo se na ključnoj prekretnici da toga postanemo svesni. To nam je prilika i nada da izađemo iz stare privrede koja proizvodi zagađenje i koja uništava Zemlju i njene narode.
Kako spasti svet?
Pre svega, shvatanjem situacije kroz obrazovanje. Zatim, ujedinjenjem svih naroda. EU nam daje tu priliku. Ima nas najmanje dva puta više od Amerikanaca, manje smo zagađeni, zdraviji smo, živimo duže. Evropski parlament više vodi brigu za društvo i okolinu nego u bilo kojoj državi. Ali Evropska komisija, koja nije izabrana, igra igru lobija i manjka transparentnosti. Treba se boriti da bi se uklonile njene prepreke i nagodbe. To je moguće. Bićemo jači zajedno. Treba napustiti zastarelu privredu iz 18. veka koja se ne obazire ni na prirodna bogatstava – zdravu vodu i vazduh i nezagađenu zemlju, ni na otpad. To je lažna privreda koja ljude ostavlja bez zdravlja i posla, da bi još više obogatila najbogatije.
U kojoj meri su vaša istraživanja o štetnosti GMO doprinela tome da se ona smanji? Koliko nezavisni istraživači danas imaju uopšte priliku da se čuju u svetu?
Ima sve više udruženja istraživača, odgovornih prema društvu i čovekovoj okolini, kao što je udruženje CRIGEN koje sam osnovao, ili ENSSER. Zajedno smo doprineli obeležavanju GMO u Evropi i shvatanju toksičnih efekata, njih, i pesticida. To treba iskoristiti, jer znamo gde su prevare kompromitovanog, toksičnog i zagađivačkog sistema. Imamo rešenje: transparentnost na društvenom nivou i detoksikacija na individualnom planu, kroz biološke kulture i dobre arome u kuhinji. Deca sveta to zaslužuju. Još uvek to možemo da uradimo i tako hranimo planetu, umesto industrijskom svinjetinom i piletinom i govedinom nakljukanom hormonima. Ima mogućnosti za mir i dobar kvalitet života.
„Ciklon B“, „Sarin“ I „Atent Oranž“
Da li je istina da neki pesticidi danas sadrže hemijske koktele koje su Amerikanci koristili tokom rata u Vijetnamu?
Jeste! I one koji su se koristili tokom dva svetska rata. „Ciklon B“, jedan od prvih insekticida, služio je kao gas za ubijanje u Hitlerovim koncentracionim logorima. Herbicid „agent oranž“ je korišćen tokom rata u Vijetnamu. „Sarin“, najtoksičniji na svetu, stvoren kao pesticid 1930. godine u Nemačkoj, korišćen je kao gas-ubica u Siriji. Nitrati su đubriva, izmišljeni su kao eksploziv.
Primer Rusije
Koliko je dobar primer Rusija, jedina članica Svetske trgovinske organizacije koja ima sve zabrane na GMO?
To je dobar primer. Rusija je odabrala da razvija biopoljoprivredu. Ali ne obeležava tragove GMO u hrani kao što to radi EU, pa građani ne znaju da ih prepoznaju i mogu da im budu izloženi, naročito preko uvoza.
(Izvor: Novosti.rs/ Goran Čvorović)