Naime, Nataša koja je mama dvoje dece, pre četiri godine odlučila je da svoju nesebičnu ljubav podeli i sa mališanima koji je nisu imali u biološkoj porodici, te je postala njihov hranitelj.
Mlada žena je u malom mestu živela sa suprugom, dva deteta i svekrvom. Kako kaže, svakodnevica je bila prilično monotona, posao nije mogla da pronađe, a siromaštvo se osećalo u vazduhu. Želela je da monotoniju promeni, da se posveti nečemu što će biti i lepo i humano, ali i korisno. Odlučila je svoju ljubav da deci koja je nisu dobila od svojih roditelja.
- Nikada neću zaboraviti dan kada su mi doveli dečaka i devojčicu, prelepih osmeha, tako sićušnih i slatkih. Nažalost, deca su imala hidrocefalus (povećana količina moždane tečnosti - vodena glava), a devojčica i poremećaj u razvoju. Nisam mogla ni da pretpostavim kakvu ću golgotu proći. Život je rešio da se poigra njihovim sudbinama i da ih u najranijem detinjstvu baci u paklene muke - priča za “Blic” Nataša, hrabra žena velikog srca.
Nakon godinu dana od dolaska dece u selo kraj Majdanpeka, devojčica je počela da oseća nove tegobe.
- Malena je imala temperaturu, povraćala je, osećala bolove. Vodili smo je od lekara do lekara i niko nije znao šta joj je. Bolovi su bili ogromni, ona se uvijala i osećala mnogo loše. Hitno smo došli na lečenje u Beograd, gde su dijagnostikovali karcinom pluća - priseća se Nataša.
Teška borba počela je 2014. godine kada je biopsijom na VMA otkriveno da je reč o zloćudnom tumoru.
- Dren direktno u pluća, devojčica koja jauče od bolova, bolnička soba - izgledalo je da se sprema velika katastrofa. U septembru 2014. godine ona je operisana da bi se tumor vrlo brzo vratio, pa je već u decembru ponovo morala pod nož. U Novu 2015. ušli smo sa saznanjem da se tumor ponovo vratio, pa je u januaru operisana i treći put. Nakon toga smo krenuli s terapijama - primila je 28 zračnih i šest hemioterapija. Svima nam je teško palo. Troje mališana kod kuće, moja biološka deca, tada od 13 i devet godina, i dečak na hraniteljstvu koji je imao dve. Veliku pomoć sam imala od supruga koji je o njima brinuo dok sam ja sa devojčicom bila u bolnici - priča nam Nataša.
Njen život se u nekoliko meseci promenio iz korena, živela je u bolnici, odvojena od svoje dece i potpuno posvećena bolesnoj devojčici. Svoje mališane i supruga viđala je vikendom. Iako je sve emotivno teško podnosila, pronašla je snagu koja ju je terala da se bori.
Kada je prvi ciklus lečenja završen, i Nataša pomislila da će konačno svi biti zajedno, bolest se opet vratila, ali su stigle i nove muke.
- Lekari su predložili da počnemo sa megahemioterapijom. Dok smo bili na pauzi kod kuće, na nozi su joj se pojavile dve gnojne bubuljice. Najpre im nisam pridavala značaj, usred svih tegoba, ali kad smo trebala da se vratimo za bolnicu malena je dobila temperaturu. noga je oticala,a list je bio rascvetan - priseća se naša sagovornica.
Lekari su konstatovali enterokokus od prevelike doze hemioterapija i da je u velikoj opasnosti. Devojčica je počela da halucinira, bila je nemoćna.
- Tog dana smestili su je na intezivnu negu u Tiršovoj. Lekari su mi rekli da obavestim Centar za socijalni rad, da se pripreme, jer će dete umreti. Naredni dani bili su pakao. Čekali smo i molili smo se da se dogodi čudo - uz uzdahe priča Nataša.
Njena starija deca išla su u školu, ona je bila kod kuće, čuvala dečaka dežurajući kraj telefona, a onda je usledio poziv zbog kog su joj se odsekle noge.
- Kada je tehničar iz Tiršove rekao da hitno dođem, mislila sam da je umrla. Pitala sam ga šta se dogodilo, a on kaže “devojčica je bolje i neće da jede dok vi ne dođete”. Preplavile su me emocije, smeh i suze istovremeno. Odmah sam krenula kod nje. Noga je bila bolje, skinuli su joj gotovo ceo list i kožu sa butine, i ostala je u zgrčenom položaju, ali bar je bila živa - kaže Nataša.
Ali taman kada je pomislila da je mukama došao kraj, da će uživati u hraniteljstvu i roditeljstvu, lekari su devojčici otkrili “nešto čudno” iznad kolena.
- Doktori su posumnjali da je metastaza, i rekli da će morati da joj odseku nogu. Jadno dete... Toliko se namučilo. To je bio početak 2016. Ali preko Nurdora sam uspela da je odvedem u jednu privatnu kliniku gde su ustanovili da nema metastaze, već da je izmenjen mišić, kao i da je promena na plućima zapravo ožiljak od operacije. Kasnije je to potvrđeno i u Tiršovoj. U to vreme ona nije mogla da hoda, bila je iznurena i izmorena. Pred nama je bio period rehabilitacije i oporavka - objašnjava Nataša Jenić.
A oporavak je uspeo. Deca su danas dobro. Devojčica je krenula u školu, dečak u vrtić.
Kraj Jenića raste i beba sa Daunovim sindromom
Zbog lečenja bolesne devojčice Nataša je propustila mnoge lepe događaje u porodici, petice svoje dece, prve rečenice dečaka, koji je mnogo tugovao zbog sestre... U to vreme, njemu je otkriveno i da su mu testisi u stomaku...
- Kada smo pobedili tumor, nismo se predali ni pred njegovim problemima. Uspeli smo i to da rešimo, a kod dece je zaustavljen hidrocefalus. Devojčica je lavovski prošla kroz bolest, ona nije ni znala šta joj se dešava. Izašli smo iz svega kao pobednici, nismo se predavali ni u jednom trenutku - priča kroz smeh Nataša.
Ali ni to nije sve. Jenići su na hraniteljstvo uzeli i bebicu sa Daunovim sindromom.
- Nastavljamo da se borimo, kaže Nataša.
(Izvor: blic.rs / Ana Đokić)