– Često nam nije bilo lako, ali kada sad pogledam unazad mogu da kažem da su to bile slatke muke.Najteže je bilo kad se razbole, četiri bebe, svima treba briga... Međutim, bila sam zaista predana majka, do pre dve godine nisam ni radila, želela sam da im pružim mnogo ljubavi, jer mi se uvek činilo da ih nisam dovoljno milovala, baš zato što ih je četvoro – priča Nišlijka Lidija Milenković, majka Veljka, Natalije, Anđele i Radovana, popularnih niških četvorki koje su nedavno proslavile osamnaesti rođendan.
Četvoro tinejdžera, iako ne liče jedno na drugo, prava su senzacija u gradu na Nišavi, jer se skoro nikada ne razdvajaju. U osnovnoj školi bili su u istom odeljenju, a zajedno su i u Medicinskoj školi gde će uskoro maturirati.
– Veoma se lepo slažu, pravi su tim, uvek su imali i zajedničko društvo. Pomažu jedni drugima oko nastave, kako bi postigli što bolji uspeh da bi upisali željene fakultete. Mnogo nam je stalo da ostvare željenu karijeru, međutim čekaju nas veliki troškovi. Suprug drži igraonicu, ja radim u Centru za socijalni rad ali nisam u stalnom radnom odnosu, a više nećemo dobijati platu na koju smo imali pravo dok deca nisu napunila osamnaest godina. Međutim, iz svake situacije smo izlazili kao pobednici i u ono vreme kada nam je bilo najteže.
*Foto: Telegraf
– Sami smo platili vantelesnu oplodnju, u to vreme nije bilo ni roditeljskog dodatka, sve je bilo teško ali sada je divno. Ništa ne bih menjala, možda bi ih samo više grlila i ljubila, sve mi se čini da nikad nije dovoljno – govori presrećna majka.
Lidiji je uvek velika podrška bila svekrva Marina koja je i sada neprestano uz unučiće.
– Pravi su anđeli bili, a takvi su i danas. Meni je ovih osamnaest godina proletelo kao tren. Radujem se njihovom dolasku iz škole, tu sam da ih dočekam i ispratim dok roditelji rade, oni su moja najveća radost – kaže ponosna baka.
*Foto: Privatna arhiva
Sa punoletstvom, četvorke su počele da donose odluke koje će ih prvi put razdvojiti, jer imaju različite profesionalne sklonosti. Ono što im je zajedničko je da planiraju da ostanu u Srbiji.
– Voleo bih da upišem prava i da se ovde zaposlim. Nisam od onih koji bi da juri neku platu tamo negde, volim da ostanem tu sa svojima nego da imam pare negde u tuđini – kaže Veljko. Radovan sebe vidi u sportskim vodama, Anđela bi u pedagošku a Natalija u višu medicinsku školu. Međutim, kako ističu, neće dozvoliti da ih život razdvoji, jer su navikli da uvek budu tu jedni za druge.
– Mi smo živi primer da nije bitno šta imaš da bi bio srećan. Navikli smo na veliku porodicu, i ja planiram da jednog dana imam više dece da bi oni imali ljubav i podršku koju meni čitavog života pružaju moj brat i sestre – zaključuje Veljko.
(Izvor: telegraf.rs)