U svetlu čestih monstruoznih zločina koji tresu Srbiju, samo nešto više od sedam odsto građana smatra da smrtnu kaznu ne treba vratiti "jer to nije po ljudskim niti evropskim standardima".
Podsetimo, prvi od takvih slučajeva kada se smrtna kazna posle dugog niza godina opet pomenula kao adekvatno rešenje u srpskoj javnosti je svirepo ubistvo trogodišnje Katarine Kaje Janković, koju je 16. jula 2005. godine u Zvezdarskoj šumi silovanjem ubio očuh Mališa Jevtović, dok je njena majka Ana Filipović (34) stajala sa strane i posmatrala. Zločinci su dobili kaznu od 40 (Mališa) odnosno 37 godina zatvora (Ana).
*Foto: Telegraf
Ništa manje monstruozno nije bilo ni ubistvo Tijane Jurić, 26. jul 2014 u Bajmoku oteo a potom i ubio mesar Dragan Đurić, koji je takođe dobio 40 godina zatvora. Tu su i ubistva trogodišnje Anđeline Stefanović koju je silovao i ubio dvostruki ubica Vladica Rajković posle dečijeg rođendana jula 2016, kao i silovanje i ubistvo trogodišnje A. S. iz iz zaječarskog sela Vratarnica, isto iz 2016. godine. Ulje na vatru dodala su i nedavna dva slučaja porodičnih ubistava u centrima za socijalni rad.
Međutim, iako bes i bespomoćnost pred ovakvim zločinima navodi građane Srbije da je možda najadekvatnija borba protiv istih vraćanje smrtne kazne, pravna strana ove priče i nije toliko jednostavna.
Smrtna kazna je naime u Srbiji poslednji put izvršena 1992. godine, da bi 2002. bila ukinuta kao formalan uslov za pristupanje Srbije Savetu Evrope.
Jedina evropska zemlja koja primenjuje i dalje smrtnu kaznu je Belorusija, koje doduše nije članica Evropske Unije, kojoj mi težimo. Evropska unija i njene države članice zauzimaju čvrst i principijelan stav protiv smrtne kazne u bilo kom slučaju i pod bilo kojim okolnostima. Ukidanje smrtne kazne širom sveta je jedan od vodećih ciljeva politike ljudskih prava EU i jedan od glavnih prioriteta Akcionog plana EU za ljudska prava i demokratiju za period od 2015-2019, iz čega proizilazi da bi vraćanje smrtne kazne u Srbiju više bilo putanje međunarodnih odnosa i političke volje, nego mogućnosti da se u domaćem pravnom sistemu ova kazna "rehabilituje".
(Izvor: telegraf.rs)