Ovaj par, različite nacionalnosti, ubijen je snajperskim hicem na Vrbanja mostu, a slika njihovih mrtvih tela, kako zagrljeni leže obišla je svet.
Oni koji su poznavali Boška i Admiru kažu da su živeli jedno za drugo.
- Zbog nje je ostao. Njegova majka je sela u auto u otišla u Beograd. Niko nije računao da će rat trajati toliko - rekao je Aj Jazeeri Admirin otac Zijo Ismić.
Kako je izveštava Al Jazeera, život u Sarajevu za Boška je svakodnevno postajao mnogo veći izazov nego što je ikada mogao da zamisli.
Admira je odlučila da krene s Boškom na stranu ratnog neprijatelja. Mladi i zaljubljeni, Srbin i Bosanka, pravoslavac i muslimanka, u vremenu kada je to bilo gotovo nemoguće, pripremali su venčanje i beg iz nepodnošljive stvarnosti.
Admirina majka nikada nije prebolela brutalnu smrt svoje kćerke i svake godine, najviše za njen rođendan i godišnjicu, ona pati.
- Pokušavala sam danima da je odgovorim. Stalno sam plakala, ubeđivala je. Stalno je govorila 'Zar misliš da je pošteno sada da on ide sam, a da ja ostanem? - priča Nejra Ismić, Admirina majka.
Kada su 18. maja 1993. stigli do Vrbanja mosta na putu prema delu Sarajeva koji je tada kontrolisala Vojska Republike Srpske, prvo je ubijen Boško. Nekoliko sekundi kasnije, ranjena je Admira.
- Ona je dopuzala do njega i zagrlila ga. Tako su ostali - kroz suze priča Nejra Ismić.
- Uvek sam posle razmišljala, Bože, je li bila svesna ili je bilo strah? Je li znala da umire? To da pođe bila je njena odluka. Mislila je da ljubav jača i od smrti - rekla je Admirija majka.
Admirini otac i majka su tek nakon dva dana saznali da im je kćerka ubijena.
Sedam dana nakon što su ubijeni, Vojska RS izvukla je njihova tela s mosta i sahranila ih u Lukavici. Po završetku rata, 1996, na inicijativu i želju Admirinih roditelja, njihovi posmrtni ostaci prebačeni su na groblje Lav u Sarajevu i zajedno sahranjeni.
[youtube height="577" width="770" align="left|right|none"]https://www.youtube.com/watch?v=ocVV_dRZa4s[/youtube]
(Izvor: balkans.aljazeera.net)