Ni vrednosno, ni moralno, ni pravno, ni politički, iako ih u poslednje vreme revizionisti sve češće izjednačavaju.
Baš u doba kada Srbija obeležava vek od završetka Prvog svetskog rata, tokom kojeg je ispisala najblistavije stranice svoga postojanja, u delu javnosti se slavodobitno, poput najvećih vojvoda, pojavljuju osuđeni ratni zločinci. Uključenje uživo Ratka Mladića, prvostepeno osuđenog u Hagu na doživotnu kaznu zatvora za genocid u Srebrenici, u emisiji Milomira Marića poslednja je u nizu takvih predstava.
Ako se tome doda da je Ministarstvo odbrane na nedavnom Sajmu knjiga promovisalo ratni dnevnik Nebojše Pavkovića, da je na Vojnoj akademiji predavanje održao Vladimir Lazarević, te da je još jedan haški osuđenik, Veselin Šljivančanin, držao govor na stranačkoj tribini u Beškoj, a da je Vojislav Šešelj i dalje poslanik u Skupštini Srbije, postavlja se pitanje da li će se i kada u Srbiji konačno prestati sa veličanjem u Hagu osuđenih ljudi i početi s kažnjavanjem onih koji to čine.
*FOTO: DIMITRIJE GOLL / TANJUG
Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava "Yukom", Milan Antonijević, ističe za "Blic" da zakon koji sprečava promovisanje ratnih zločina i zločinaca već postoji, ali da se ne primenjuje.
- Reč je o Zakonu o zabrani manifestacija neonacističkih i fašističkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja, koji je donet još 2009. godine, a u čijem članu četiri stoji "zabranjuje se proizvodnja, umnožavanje, skladištenje, prezentacija, širenje ili na bilo koji drugi način upotreba simbola kojima se propagiraju ili opravdavaju ideje, radnje ili postupci lica za koja su ta lica osuđena za ratne zločine". Prilično je jasno da se taj zakon odnosi i na uključenje Mladića u televizijski program, ali se zakon uopšte ne sprovodi - objašnjava Antonijević.
Kako kaže, bez obzira na to što Mladić još nije pravosnažno osuđen za genocid, država ni sa moralne ni sa ustavno-pravne strane ne može da veliča ratne zločine.
- Država je usvojila akcioni plan kojim se obavezala da će obaveštavati žrtve o puštanju na slobodu ratnih zločinaca, a kakvu onda poruku žrtvama šalje kada tim zločincima organizuje tribine, predavanja, promocije knjiga... Ceo fokus treba prebaciti na žrtve. Možete zamisliti kako su se žrtve ratnih zločina osećale kada su na televiziji sa nacionalnom frekvencijom čuli Mladića. Promocija ratnih zločina ne sme biti državna politika, i to svakako ne doprinosi smirivanju strasti u regionu - podvlači Antonijević.
Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov naglašava za "Blic" da Srbija mora zabraniti veličanje ratnih zločina čak i da zakon ne postoji.
*FOTO: RAS / RAS SRBIJA
- To je obaveza svake države koja želi da uđe u porodicu evropskih naroda. Nažalost, država je prva dala povod za veličanje haških osuđenika kada je organizovala predavanje Lazareviću na Vojnoj akademiji, a Šešelju dozvolila da i dalje bude poslanik. Sada kada se Mladić pojavio uživo na televiziji, nadležni iz REM-a poručuju "kome je do morala nek ide u crkvu"?! A posle se čudimo što je Srbija bila u 15. redu na svečanosti u Parizu povodom obeležavanja stogodišnjice od završetka Velikog rata. Potrošili smo sav moralni kapital stečen u Prvom i Drugom svetskom ratu - ističe Popov i dodaje da je Nemačka najbolji primer kako se jedna država ograđuje od ratnih zločina.
Nemoguće porediti junake Velikog rata i aktere 90-ih
Paralela između istaknutkih srpskih vojvoda Prvog svetskog rata i visokih vojnih starešina iz ratnih devedesetih se ne može povući, baš kao što se ne mogu porediti ta dva oružana razdoblja. O tome nas uči istorija.
Istoričar Dejan Ristić ističe za "Blic" da naučna istoriografija stoji na stanovištu da ne postoje osnovi za takva poređenja, toliko učestala u ovdašnjoj javnosti u poslednje vreme.
Dejan Ristić, FOTO: RAJKO RISTIĆ / RAS SRBIJA
- Prvi svetski rat bio je globalni sukob koji je otpočeo napadom Austrougarske na Srbiju. Naša zemlja je vodila odbrambeno-oslobodilački rat. Nema istorijskih podataka da su pripadnici Srpske vojske ikada, u razdoblju između 1914. i 1918. godine, počinili ma i najmanji ratni zločin. S druge strane, pripadnici okupacione oružane sile kontinuirano su činili ratne zločine nad zarobljenim vojnicima i oficirima Srpske vojske, odnosno nad nedužnim civilima - naglašava Ristić i dodaje da nakon velikih pobeda na bojnom polju, koje su se odigrale kroz čitav niz izuzetnih bitaka, Srbija iz Prvog svetskog rata izašla kao država pobednica.
Kako kaže, rat koji je na simboličan način obeležio početak prethodnog veka, a bio je to Prvi svetski rat, nema nikakvih dodirnih tačaka sa oružanim sukobima koji su obeležili kraj veka.
- Ratovi za jugoslovensko nasleđe predstavljaju unutrašnji, građanski sukob, sa izraženim elementima međunacionalnog i međuverskog konflikta, i po tome se suštinski razlikuju od karaktera Prvog svetskog rata. Tokom tih ratova došlo je, nažalost, do masovnih zločina nad civilima koje su sprovodile sve sukobljene strane. Oružane sukobe, do kojih je došlo u između 1991. i 1999. godine nisu, poput onih iz Prvog svetskog rata, obeležile velike bitke. Drugim rečima, generali Pavković ili Lazarević nisu i ne mogu biti isto što i vojvode Putnik, Stepanović, Mišić i Bojović. Istorijski kontekst u kome su svi oni delovali međusobno je potpuno različit - smatra Ristić.
Istorija je pokazala da relativizacija zločina nikada nije bila uspešna.
- Ukoliko bismo, pak, želeli da povučemo paralelu sa sličnim slučajevima u evropskoj istoriji, uočili bismo da nakon Prvog, a posebno posle Drugog svetskog rata, nije dolazilo do zvaničnih pokušaja relativizacije zločina, odnosno predstavljanja pojedinaca osuđenih za njihovo sprovođenje kao istaknutih ličnosti. Stoga su pokušaji da se to učini u našem slučaju, od strane istorijske istine i nauke, unapred osuđeni na neuspeh - zaključuje Ristić.
Srbija da se ugleda na Nemačku
Kako se država odlučno ograđuje od ratnih zločina i zločinaca pokazala je Nemačka, koja se za pola veka iz pepela apsolutnog gubitnika u Drugom svetskom ratu pretvorila u lidera Evropske unije. U Nemačkoj i Austriji, koja je bila deo Rajha, odmah nakon rata zabranjeni su isticanje i upotreba nacističkih simbola. Tako se u Nemačkoj podignuta desnica u vazduh uz pozdrav "Hajl Hitler" kažnjava sa šest meseci zatvora. U Austriji su zabranjene čak i registarske oznake koje podsećaju na zločinački nacional-socijalistički režim. Zbog narastajućeg neofašizma i u Italiji odnedavno postoji zakon koji predviđa kaznu od šest meseci do tri godine za fašističko ili nacističko salutiranje, pozdrave, prodavanje fašističkih i nacističkih suvenira ili širenje takve propagande na internetu.
(Izvor: blic.rs / Marko Tašković)