Svaki hrišćanski vernik ima pravo da okaje svoje grehe, osim - samoubice. Velika je razlika između greha ubice i samoubice, a crkva na samoubistvo gleda kao na neoprostiv čin, pa se takvim vernicima pogreb ni ne drži.
Zbog čega se pravi ova razlika, objašnjavaju sa Pravoslavno bogoslovskog fakulteta.
"Ubica ima priliku da se pokaje, a samoubica nema, jer dizanjem ruke na svoj život, on se odriče mogućnosti da mu crkva i Bog oproste. Ubistvo je greh, kao i drugi grehovi, pa je normalno da se opelo vrši, jes smo svi grešni, a opelo se vrši nad grešnicima", kažu na fakultetu.
Otud, jasno je zašto i masovne ubice imaju priliku da se pokaju, kao i zašto se njima ipak drži opelo na pogrebu. Međutim, slučaj samoubistva nije u potpunosti isključiv kada je reč o držanju opela.
Retko, ali se ipak dešava uz odobrenje episkopa
"Jako se retko dešava, ali bilo je izuzetaka kada pop samoubici ipak očita opelo. To se dešava onda kada se sveštenik obrati nekoj višoj instanci, uglavnom episkopu i onda, ukoliko on da odobrenje, čak i kada to nije propisano kanonima, opelo se čita. Mada, ja lično ne znam nijedan takav slučaj", objašnjava profesor veronauke Pavle Karastojković.
Jedan slučaj je ipak poznat.
"Sedamdesetih godina se desio jedan slučaj kada je, devojčica od 18 godina koja pri pokušaju silovanja nije mogla da se odbrani od silovatelja, skočila sa 18. sprata. Izvršila je samoubistvo, ali ne iz svoje volje, već iz nužde", kažu na Pravoslavnom fakultetu.
U tom slučaju, opelo može odmah da se izvrši, a kada su drugi izuzeci u pitanju, episkop obavlja ovaj čin posthumno.
(Izvor: SrbijaDanas)