Radenko nije umro u svom rodnom mestu, poslednje trenutke života proveo je na Institutu za zaštitu majke i deteta u Beogradu gde je poslat kada je već bilo kasno. Njegova porodica i dalje se nada nekoj pravdi. Kojoj? Ni sami ne znaju. Jer, šta je pravda na zemlji ako je dete pod zemljom?
– Meni su ruke vezane, ne spavam mesecima. Svaka noć mi je teža od prethodne. A onaj ko je kriv za to što je moje dete pod zemljom, brani se sa slobode. I na kraju će dobiti samo dva meseca suspenzije. Možda. Ja sam dete izgubio i zbog njega se nadam nekoj pravdi. Znam samo da ću terati krivca dok sam živ – očajan je Radenkov otac Milan Nikodinović.
Osnovno javno tužilaštvo u Loznici završilo je saslušavanje svedoka 23. decembra. Doktor Bojanić za sve to vreme napravio je samo kratku pauzu kada je otišao na odmor.
Više ne radi u lozničkoj bolnici “Milenko Marin”, već je premešten u 4 kilometra udaljenu Banju Koviljaču i Sanatorijum za teško pokretna lica.
*Foto: novosti.rs
– Da ironija bude veća, moja komšinica, devojka u čijem je dvorištu moje dete palo i povredilo se, sada je na praksi kod njega u Sanatorijumu. Mora da ga gleda svaki dan. Mora da gleda kako mu svakodnevno dolaze neki novi pacijenti. Taj čovek i dalje leči ljude. Čovek koji mom detetu za četiri dana nijednom nije izmerio temperaturu, niti uzeo bris iz rane – kaže nam Milan.
Ali, tu nije kraj poigravanja sudbine.
– Mom ocu je pre mesec dana amputiran prst na nozi u lozničkoj bolnici. Kada mu je moja majka otišla u posetu, videli su prezime, odmah je povezali sa slučajem Radenka i izbacili je. Pozvali su obezbeđenje i nisu joj dali da uđe u bolnicu – priča Milan ozlojeđeno.
U zdravstvenoj ustanovi “Milenko Marin” nisu imali komentar na ovo i kažu da je sve rečeno na sudu. Milan Nikodinović nije ubeđen u to.
Veštačenje o smrti dečaka trebalo je biti završeno 27. aprila, ali to se nije desilo.
– Zvao sam odmah Medicinski fakultet u Novom Sadu da pitam šta se dogodilo. Šta ih koči da obave svoj posao i dobio odgovor da im fale još neki nalazi. Posle osam meseci njima i dalje fale neki nalazi. Šta da vam kažem na to. Sigurno i sami shvatate.
– Meni je i na saslušanju sve bilo jasno kada se niko od medicinskog osoblja nije sećao nijednog detalja koji meni ide u korist i onome što sam ja rekao – priča otac preminulog dečaka.
Njemu su rekli da će 19. maja veštačenje biti gotovo. I Milan strpljivo čeka da prođu naredna tri dana. Međutim, kako mi saznajemo u Osnovnom javnom tužilaštvu u Loznici, u dopisu koje je njima stiglo sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, veštačenje neće biti gotovo do kraja maja.
– Znate, ja sam 6. oktobra tražio istoriju bolesti. Rekli su mi tada da ne postoji. Sada se odjednom ta istorija pojavljuje od 5. oktobra, dana kad je Bojanić bio na Institutu. Kako je da verujem sad da će nalazi biti ispravni i kako da verujem da mogu da se izborim sa njima – pita se čovek koji je za četiri dana izgubio dete.
(Izvor: telegraf.rs / J. S.)