Isti domaći zadatak otkriva i da mališan živi u staroj kući, da je bolestan, ali i da voli da vozi bicikl. Kroz nekoliko rečenica, mali Župljanin ublažio je tugu koja stanuje u trošnoj kući u skrajnutom župskom selu, gde se dim vije iz samo 23 odžaka.
Nije napisao da su ga do sada četiri puta operisali, da je prvi put "pod nož" išao sa svega sedam meseci. Potkožni tumori glave, vrata, tumori desne strane mršavog dečjeg trupa. Operacija skolioze, operacija testisa... Šipka u kičmi. A na Markovom licu - osmeh, koji može svakog da postidi.
- Ne znam šta sam sve napisao u tom radu, ali bih bio mnogo srećan da imam sobu, pravu sobu da se igram i da mi dođu drugari - govori u dahu za "Novosti" Marko. - Ne smeta mi bolest. Trčim kol'ko mogu. E da, i zoološki vrt bih voleo da vidim. Da li idem van sela? Pa, bio sam u Beogradu, Nišu, tamo idem...
I nastavlja naš neustrašivi sagovornik da se smeje, radujući se što ima goste, preskačući da spomene da su pravi razlozi čestih putovanja magnetna rezonanca i obavezne kontrole na Institutu za majku i dete, u Spinalnom centru Banjica, niškoj radiologiji.
- Prvi tumor na glavi dobio je posle šest meseci života, tako su krenule operacije - priseća se Markov tata, Tomislav (52). - Posle pet-šest godina, ponovo operacija. Lekari su se borili satima. Rekli su nam da su uradili sve što su mogli i hvala im na tome. Dr Radoje Simić sa Instituta gleda Marka kao da je njegovo dete. Onda operacija kičme, ugradnja šipke, nošenje midera od 2012. godine. Ali ne predaje se naš sin, ne smemo ni mi...
I lekari i Smiljkovići strahuju da dobroćudni tumori ispod kože vrata i tela ne postanu maligni. Zato su kontrole obavezne. Uprkos nemaštini, roditelji ne preskaču duga putovanja na preglede. Naredni susret sa bolnicom je već 13. januara.
*Marko pleni vedrim duhom
- Marko ide u sedmi razred Osnovne škole "Aca Aleksić" u Aleksandrovcu, ali verujte da nije sastavio tri godine nastave - priča, za "Novosti", majka Nevenka (35). - Nastavnici imaju razumevanja i on se stvarno trudi. Dobro je dete, živo pored velikih muka. Samo da nema više operacija. Ne zna on kakvi su sve to rizici u sali, šta sve može da se desi...
Sva primanja porodice iznose 22.000 dinara, koliko Tomislav zaradi kao majstor u osnovnoj školi. Zbog Markovog zdravlja, sleduje im i 10.000 dinara na ime tuđe nege i pomoći. A u vlažnom domu, koji preti da se sruši, žive i starija ćerka Milica (13) i baka Radmila. Od skromnih primanja teško se preživljava, iako se naši domaćini trude da se to ne vidi. Kad ostanu bez para, prodaju ovcu.
- Idemo u nadnicu, trudimo se da zaradimo još koji dinar. A sve što imamo utrošimo pre svega na Markovo zdravlje, pa zato ne možemo sami da popravimo ovu staru kuću, a ne možemo ni novu da podignemo - kažu nam skromno Smiljkovići.
Ljudi dobre volje, privatnici, Srbi iz dijaspore, opština, porodice koje su već dobijale novac za lečenje deteta u Župi doneli su nedavno radost u vlažnu čatmaru u Gornjoj Ržanici, donoseći novac, slatkiše, laptop. Pokreće se velika akcija da ovi vredni i dobri ljudi dobiju nov krov nad glavom.
- U novu kuću poneću jelku, ukrasila ju je sestra Milica - kaže nam Marko dok nas ispraća, pokušavajući osmehom da sakrije teško disanje...
*Otac Tomislav i majka Milica
ZALjUBLjEN
Marko Smiljković voli da gleda "Štrumpfove" i "Sunđer Boba". Nedostaje mu više drugara u selu, koje je od Aleksandrovca udaljeno osam kilometara. Zimi čita lektiru pored "smederevca". Leti se igra loptom. Zaljubljen je u Jovanu.
POMOĆ ZA MARKA
Po nagovoru prijatelja, Tomislav Smiljković otvorio je namenske račune za uplatu humanitarne pomoći u Vojvođanskoj banci (dinarski račun 355000320054209726 i devizni račun 35355000320054209920), oba sa naznakom "Pomoć za Marka". Svaka uplata može da promeni život Marka i njegove porodice. HVALA.
(Izvor: Novosti.rs/ Autor: Sofija Babović)