Za samo dva dana napustila su nas dva srpska heroja i istinska pravoslavca.
Igor Nikolajevič Osipov, kozački pukovnik, i Sergej Suharev Viktorovič, potomak ruskih plemića, početkom građanskog rata u našoj zemlji došli su da se bore kao srpski dobrovoljci.
Igor Osipov (55) preminuo je 3. aprila. Veliki deo života proveo je na ratištima u Pridnjestrovlju, BiH i Donbasu. Od decembra 1992. godine bio je pripadnik 1. kozačkog odreda Vojske RS. Čin kozačkog pukovnika nosi od 1990. U poslednjih godinu dana imao je dosta teških operacija, ali nakon brojnih dobijenih ratnih, izgubio je životnu bitku.
Foto: Profimedia/ilustracija
Ostao bez šake
Dan posle smrti Osipova, umro je i Sergej Suharev (52), koji je ratujući na Kosmetu i u Bosni ostao bez oka i šake. Put u Srbiju ovog heroja doveo je kao turistu pred sam rat (1989). Kako je jednom prilikom rekao, odmah je video da u Srbiji žive ljudi bliski po mentalitetu i po srcu sa Rusima.
Kada je u Jugoslaviji počeo rat, Sergej je živeo na Krfu, a odluku da bude uz srpski narod doneo je u najtežem periodu.
- Kada je video da su u Sarajevu ubili srpskog svata samo zato što je bio Srbin, odlučio je da dođe i brani srpski narod - priča jedan od Sergejevih prijatelja.
Suharev se najpre priključio jednom humanitarnom konvoju u Hercegovini, a potom i regularnoj Armiji Republike Srpske.
- Gotovo čitav rat proveo je u jedinici Gojka Nenadova Medžika, koji je pre rata bio član 63. padobranske brigade. Iako je izgubio i gornju polovinu prstiju na levoj šaci, Sergej je ostao da brani srpski narod u BiH do kraja rata. Bio je i teže ranjen, ali čim bi se oporavio vraćao bi se na liniju fronta. U ratu je upoznao i ženu koja mu je kasnije postala supruga i rodila decu - dodaje sagovornik.
Obnovio crkvu
Nakon rata Sergej je nešto više od šest godina živeo i u Aleksincu, gde je počeo sa dobrotvornim radom i obnovom jedne crkve.
- Reč je maloj i staroj crkvici posvećenoj Svetoj Trojici, koja je obnovljena posle Drugog srpskog ustanka. A kada mu je namesnik ispričao da su se u toj crkvi pričešćivali ruski dobrovoljci 1876. godine, kada su došli da pomognu Srbima da steknu nezavisnost i da je tu ubrzo za njih bila izgrađena i bolnica, dileme više nije bilo. Zajedno sa namesnikom popravljao je crkvu - priča Sergejev prijatelj.
Suharev je sahranjen prekjuče na groblju u Boleču. a poslednjih godina sa porodicom je živeo u Kaluđerici.
Tačan broj ruskih dobrovoljaca koji su ratovali na strani Srba ni danas nije poznat, govori se da ih je bilo između 500 i 700. Nema ni tačnog broja poginulih, a u Višegradu, na spomeniku ruskim dobrovoljcima koji su ratovali na prostoru preko Drine, od 1992. do 1995. godine uklesano je 37 imena. Rusi koji su svoje živote ugradili u temelje Republike Srpske dobili su i svoj dan, 12. april - Dan ruskih dobrovoljaca.
(Izvor: Srbija Danas / Srpski telegraf)