Taj isti Azerić je jutros u „Jutarnjem programu“ izjavio da je izlečio 100.000 ljudi od raka, posle čega je hirurg Moma Jakovljević napustio emisiju. Davne 2013. ja nisam imala tu opciju.
Poslata sam da uradim priču sa „estradnim čudom“, isceliteljem poznatih koji navodno leči sve – od kijavice do ebole. Otišla sam, skeptična kakva jesam, da iskucam tekst i dobro se nasmejem. Očekivala sam nekog tipa sa dredovima u širokoj majici i vudu lutkom koja viri iz džepa. Zatekla sam biznismena u savršeno opeglanom odelu. I to vam je možda i najprecizniji opis njegove tehnike. Lik je profesionalac, a cela ta priča – njegov posao.
Nastup je besprekoran, priča holivudska, a ubeđenje sa kojim besedi za barem dva Oskara. Azerić će vam odmah reći da ima dar da isceljuje umiruće, a onda malo nakititi i predviđanjem budućnosti po principu – tri u jedan. Kada je video moju obrvu koja nije fizički mogla više da se podigne a da ne napusti čelo odlučio je da me ubedi u svoje moći.
Potpuno ozbiljan uzeo je krst i rekao mi da će da me pregleda. Pa, dobro, pomislila sam, preživela sam i luđe stvari u kafani. Zamolio me da sednem i podigao ruku sa krstom sve vreme delujući kao da se ekstremno koncentriše. Kružio je oko mene i pomerao krst kao da je skener. Ova „inspekcija“ je trajala par minuta, a u nekom trenutku me pitao da li osećam neku vrstu energije. Bilo mi je sasvim jasno kako ta „energija“ funkcioniše. Gotovo je nemoguće da ne osetite napetost kada neko drži raspeće vama iznad glave dok ste mu okrenuti leđima. Još ako je u pitanju neko ko želi da veruje, sve što je potrebno je ubedljiv glas i autosugestija će odraditi svoje.
Azerić nije običan šarlatan. On je od onih daleko uspešnijih – vrlo je elokventan i gotovo diplomatski koncizan.
Kada sam ga upoznala bila sam tek zagazila u dvadesete, toliko mlada i naelektrisana životom da sam i upalu pluća mogla da preležim u hodu. Baš me zanimalo šta će posle tog „skrininga“ da mi nađe.
„Imaš česte glavobolje i probleme sa stomakom, moraš češće da spavaš i piješ manje kafe. I imala si zahvat kad si bila mala“, rekao mi je.
IMALI STE ZAHVAT, NI OPERACIJU, NI INTERVENCIJU, NEGO ZAHVAT...DA LI POSTOJI NEŠTO ŠIRE?
*FOTO: RAJKO RISTIĆ / RAS SRBIJA
U trenutku čovek hvata sebe kako klima glavom. Toliko smo naučeni da ljudi u odelima koji zovu sebe stručnjacima znaju šta pričaju da je potrebna izvesna doza zdravog razuma da se otrgnemo refleksu da verujemo. Glavobolja i bol u stomaku – simptomi koje verovatno ima svaka osoba u Srbiji.
Operacija kad sam bila manja. Koliko mala? Slepo crevo, carski rez? Ne, čekaj. Ne operacija – zahvat. Još šire. Još pametnije. Sigurno će svako, ako dovoljno pretrese memoriju da se seti kako mu je nekada neko namestio koleno, ušio ranu posle treninga, izvadio upaljen zub. Za osobe koje žele da veruju zdrav razum nikada nije predstavljao obavezujući faktor. Zahvalila sam se „iscelitelju“ i izašla.
Zanimljivo je da je stalno potencirao da ne traži zaradu za ono što radi, dok je čačkao vidno skup sat. Pozivao se na monahe iz Ostroga, a da očigledno takav život živeo nije, pričao je da ne tarifira svoje sposobnosti a u svakoj drugoj rečenici provejavao imena poznatih sa kojima je radio.
Dugo, dugo, nakon tog teksta zvali su me unesrećeni ljudi da traže njegov broj verujući uprkos svim mojim ograđivanjima ovog sveta da ovaj čovek može da im pomogne. Poslednji put sam nekoj očajnoj ženi koja boluje od raka rekla da džabe traži Azerića pošto ne može da joj se javi jer je ušao u Parove iz kojih je kasnije zbog ponašanja disvalifikovan.
Poslednji je stadijum dna kada bolesni ljudi za pomoć zovu učesnike rijalitija.
I znate šta?
Baš ništa vezano za tu priču nije bilo smešno.
(Izvor: blic.zena.rs / G. N.)