Boris Džonson je podelio svoje znanje o istoriji pridruživanja Krima Rusiji, priznajući da ga je izvukao i iz ruskog dokumentarnog filma „Krim: Put kući“ Dokumentarni film novinara Andreja Kondrašova, koji govori o događajima 2014. godine na Krimu, pojavio se na ekranima ruskih kanala u 2015. godini. Preveden na engleski, film je prikazan novinarima britanskih medija u kancelariji RIA Novosti u Londonu.
U saopštenju objavljenom na portalu gov.uk, Džonson tvrdi da je poluostrvo vraćeno Rusiji odlukom „najmoćnijih ljudi u Kremlju“, a održani referendum na Krimu, nazvao je „prevarom“. Šef Ministarstva spoljnih poslova Velike Britanije osporava činjenicu da je prisajedinjenje Krima Rusiji bilo zbog potrebe zaštite lokalnog stanovništva.
– U noći 22. februara 2014 najmoćniji ljudi u Rusiji su se okupili u Kremlju i odlučili da oduzmu Krim od Ukrajine. Napravili su detaljne napore da svoju odluku legitimizuju – zajedno sa fiktivnim referendumom. To je bio sastanak Vladimira Putina sa šefovima službi bezbednosti koji su imali nameru da konačno odluče o sudbini ljudi na Krimu. Znamo da je i sam Putin pričao o tome u dokumentarcu – kaže Džonson.
Boris Džonson je ponovo optužio Rusiju da krši princip teritorijalnog integriteta.
– Rusko oduzimanje Krima je bilo prvo nasilno pripajanje teritorije evropske zemlje i prva nasilna promena granica u Evropi posle 1945. godine – rekao je ministar, ignorišući činjenice o situaciji na Balkanu 1990-tih godina, što je dovelo do raspada Jugoslavije, a potom nasilnog oduzimanja Kosova od Srbije posle NATO agresije, koja je odnela oko dve hiljade života.
Istovremeno, avioni NATO-a su koristili kasetne bombe i radioaktivnu municiju protiv civilnog stanovništva. Džonson nastavlja, navodeći da je Rusija „prekršila toliko međunarodnih sporazuma da će njihova lista biti težak zadatak“. Šef britanskog ministarstva spoljnih poslova takođe izražava zabrinutost za prava krimskih Tatara, rekavši da je tatarska zajednica nakon ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom pod pritiskom.
Ministar takođe tvrdi da je neophodno održati sankcije protiv Moskve vezane za Krim, sve dok je region deo Rusije. Ipak, šef Ministarstva spoljnih poslova ne poziva na odbijanje dijaloga sa Rusijom.
– U skladu sa našim principima, moramo čvrsto i dosledno sarađivati sa Rusijom. Moramo da razgovaramo i komuniciramo zbog naše zabrinutosti, zbog delovanja Kremlja. Nema protivrečnosti između dijaloga i odvraćanja, naprotiv, može se povećati ovo drugo, kao što sam rekao tokom posete Moskvi u decembru. Kao stalne članice Saveta bezbednosti UN-a, Britanija i Rusija imaju zajedničku odgovornost za međunarodnu bezbednost i mir, i naš moto u odnosima sa Rusijom treba da bude: „da saradnji, ali ostati na oprezu“, ali ne smemo zaboraviti na taj užasni sastanak koji je održan tokom noći u Kremlju – kaže Džonson.
Krim je ponovo postao ruska regija posle referenduma u martu 2014. godine na kome je 96.77% birača glasalo za pridruživanje Rusiji. Krimska vlast održala je referendum nakon puča u Kijevu u februaru 2014. godine. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom, ali „privremeno okupiranom“ teritorijom. Rusko rukovodstvo je više puta saopštilo da su građani Krima glasali demokratski, u potpunoj saglasnosti sa međunarodnim pravom i Poveljom UN-a, da se ponovo ujedine sa Rusijom. Prema rečima ruskog predsednika, „pitanje Krima je definitivno zatvoreno“.
(Izvor: Intermagazin.rs)