Za hrabru i siromašnu Bosanku iz Velke Kladuše, svastiku lidera kajiških muslimana Fikreta Abdića, život kao da je stao 24. decembra 2007. godine,kada je na večni počinak spatla supruga Blagoja. Od tada je sama, živi u sobičku od 24 kvadrata, u kućerku sklepanom od lesonita,dasaka i pleha,na ulazu u gradsko groblje.
- Posle muževljeve smrti preselila sam se na groblje, jer su njegovi roditelji za života imovinu prepisali deveru Milči. Navikla sam na grobljansku tišinu. Ne plašim se noću vampira i vukodlaka. Jedino se bojim narkomana, skitnica i pijanica, koji noću često vršljaju i orgijaju na groblju. U više navrata lupali su, tražli da im otvorim, pretili, vikali,urlali... - priča ova hrabra žena i dodaje da su joj uslovi za živo, najblaže rečeno katastrofalni.
Esma prodaje sveće i cveće, Foto: V. Pešić
- U baraci žvim u posve nehumanim uslovima, bez kupatila, vode i toaleta. Kupam se u lavoru. Kad pade mrak teško je opisati tišinu na groblju. Nagledala sam se tuge, bola, leleka, naricanja, plača. Ovde ljudi dolaze samo što moraju. Odustala sam od povratka u zavičaj, ostaću ovde do kraja života. Ovde je moja večna kuća - priča gospođa Milanović.
Laborantkinja Esma iz Velike Kladuše udala se svojevremeno u Puli za Blagoja Milanovića, koji je kao terenac jednog vranjskog preduzeća radio u poznatoj istarskoj firmi. Napustili su Istru i obreli se u Vranju 1976.godine, živeli kod muževljevih roditelja i bavili se poljoprivredom. Na obližnjem groblju otvorili su radnju pogrebne opreme.
Groblje u Vranju već deceniju je Esmin dom, Foto: V. Pešić
- Živim od penzije pokojnog muža nešto iznad 13.000 dinara. Nešto malo zaradim prodajući cveće i sveće. Godinama gladujem, zimi se smrzavam, željna sam svega. Zakup površine na goblju plaćam mesečno 9.000 dinara. Komšije koje prodaju pogrebnu opremu na sve načine pokušavaju na silu da me oteraju. Šta komšije nemaju, a ja imam da im dam. Cveće i sveće za pokojnike. Ljudi se otimaju i međusobno optužuju za života. Kada čovek umre,ništa ne ponese sa sobom. Mogu da se vratim u Bosnu, ali je moj život ovde - ističe Esma.
Zaboravljena od ljudi i lokalnih vlasti, Esma Milanović više od deset godina samuje na groblju, troši sumorne dane i živi čudesnim životom, koji ne želi nikome.
(Izvor: Alo.rs / Autor: V. Pešić )