U Novom Sadu je, pre nekoliko dana, rođena devojčica po imenu Metohija Lovreković. Njen otac Tomo otkrio je za zašto su joj nadenuli baš takvo ime.
Zdrava tamnokosa devojčica teška nepuna četiri kilograma prva je kod Srba koja je dobila ovako neobično ime.
- Zajednička ideja supruge i mene, obožavamo našu tradiciju, ponosni smo na to, a znate šta Metohija predstavlja za nas Srbe. Uostalom, ne vidim ništa čudno u tome. Dešavalo se ranije da daju slična imena. Recimo, Vladimir Jovanović, otac jednog od najvećih umova u srpskoj istoriji Slobodana Jovanovića, dao je deci imena Slobodan i Pravda. Slobodan je i dalje aktuelno ime, dok se ime Pravda izgubilo. Eto, odlučili smo da sledimo primere iz naše prošlosti.
Tomo nije imao dilemu kako će se njegova ćerka zvati i kaže da mu nijedno drugo ime nije palo na pamet. Uz čestitke, na našem portalu, jedan čitalac je i zaključio: "Divno, patriotsko ime, neka je živa i zdrava naša dična, METOHIJA! Dogodine, Bože daj, Kosovka i sin, Srbin!" Međutim, Tomo je dao nešto neočekivaniji odgovor.
- Pa, recimo, zvao bi se Njegoš - rekao je Tomo o imenu u slučaju muškog naslednika.
Tomo Lovreković i njegova supruga Nina prošle godine pešačili su iz Novog Sada do Kosova i Metohije i na delu pokazali ljubav prema našem narodu i domovini.
- Moja supruga je predstavnik humanitarnog udruženja, jednog od retkih sa severa koje se, između ostalog, bavi i jugom Srbije. Redovno je posećivala Kosmet, a zajedno smo išli prošle godine. Ideja nam je da stavimo ljudima do znanja da nisu zaboravljeni i da narod u centralnoj Srbiji i Vojvodini i te kako misli na njih - kaže Tomo i nastavlja:
- Puno smo, u putu, razgovarali sa ljudima južno od Beograda koji nisu sa Kosova i Metohije, a koji su svesni šta to sveto mesto za nas znači. Bili su posebno dirljivi momenti kada smo otišli na Kosovo i upoznali ljude koji dole žive, naročito onima koji su u enklavama i koji ne znaju šta nosi dan, a šta noć. Verujete, lako je srbovati iz Beograda i Novog Sada, ono dole treba doživeti i proživeti - kaže Lovreković.
Tomo Lovreković, koji će ubuduće biti poznat i kao tata devojčice Metohije, kaže da takođe mnogo pomažu ljudima iz južne srpske pokrajine i redovno im nose humanitarnu pomoć, ali njima je, kako kaže, od materijalnih stvari važnije nešto drugo.
- Tim ljudima je dovoljno naše prisustvo. Dovoljno je da im neko stavi ruku na rame i kaže im da nisu sami, da ih nismo zaboravili. Mnogo im znači naša podrška i borba, kao i borba državnog vrha za Kosovo i Metohiju.
;
- Moja generacija nije mogla ništa da uradi ni 1999, a ni 2004. godine kada je naš narod preživljavao pakao. Treba odati priznanje ljudima koji su se tada borili za Kosovo i koji su život dali za pravdu i istinu. Danas se borimo da se ne odreknemo Kosova, a vreme će svakako pokazati pravdu. Na mlađima je da u budućnosti ne zaborave južnu pokrajinu i da se izbore za mnogo povljniji položaj. Metohijina generacija bi trebalo svakako da učini nešto više od naše i da krilatica "Dogodine u Prizrenu" zaista postane realnost - zaključuje Lovreković.
(Izvor: telegraf.rs / Alo.rs)