Na pitanje šta to zapravo znači, Boško objašnjava da je svemirsko pravo deo međunarodnog javnog prava, isključivo je internacionalnog karaktera i ima dva aspekta.
- Jedan je veoma praktičan i sa njim i te kako imamo kontakta, a da toga nismo svesni. Usmeren je na satelite i na različite objekte lansirane u kosmos, van vazdušnih granica jedne države. Recimo, prenosi utakmica Lige šampiona koje se održavaju u nekoj drugoj zemlji, regulisani su svemirskim pravom i pravom telekomunikacije - kaže mladić.
- Slično je i sa internetom koji dobijamo zahvaljujući satelitima, ili mobilnim mrežama u avionima boljih avio-kompanija. Postoji i ona naučnofantastična strana koja je svima zanimljiva, a tiče se istraživanja kosmosa, osnivanja kolonije na Marsu i iskorišćavanja raznih resursa - dodaje.
Boško se zainteresovao za svemirsko pravo još kao student druge godine, posle međunarodnog takmičenja u oblasti medijskog prava u organizaciji Oksforda.
U osmočlanom timu izdvojio se sa kolegom Igorom, sa kojim se takmičio u studiji slučaja i simulaciji suđenja. Osvojio je nagradu za trećeg najboljeg govornika u Evropi i tada praktično kreće njegov profesionalni uspon.
- Guglanjem na internetu pronašao sam takmičenje iz svemirskog prava, za koje nisam imao nikakvo predznanje. Zvučalo nam je apsolutno suludo, ali u veoma pozitivnom smislu. Odmah smo se prijavili za takmičenje u Rimu, 2013. godine - seća se Boško.
Slede brojni lepi događaji.U Italiji dobijaju najbolje ocene za usmene runde u Evropi, a Boška proglašavaju za najboljeg govornika na Starom kontinentu.
Igrom slučaja, runda u kojoj se srpski tim takmičio protiv ekipe iz Beča bila je javna, pa njoj prisustvuju sudije - emitentni profesionalci iz oblasti svemirskog prava.
Boška zapaža počasni sudija, čuveni svemirski pravnik, i tu kreće njegova filmska priča.
Stiže mu poziv od Evropske svemirske agencije iz Pariza, centra svemirskog prava u ovom delu sveta, da bude učesnik letnje škole u Ženevi, zatim naredne godine da radi kao tutor u Kaenu u Francuskoj, a potom trener studentima u Nemačkoj.
Ponudu od direktora mastera pariskih fakulteta Paris Sud i Paris Saclay, uz podršku Instituta za svemirsko pravo i telekomunikacije IDEST, ne odbija i prihvata je po završetku studija u Beogradu. Dobija stipendiju Vlade Republike Francuske i seli se u Pariz na master studije.
Odmah po diplomiranju, zahvaljujući mreži kompanija koje su partneri fakulteta u Parizu, dobio je posao u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
(Izvor: Priče sa dušom, Tekst: Nenad Blagojević / Preuzeto sa: telegraf.rs)