Tvrdi, iz svog iskustva, da treba da se usudiš, da napustiš zonu komfora, a to je zapravo roditeljsko gnezdo i da kreneš, a onda se ceo univerzum pokrene da ti pomogne, jer kad si hrabar da učiniš taj prvi korak onda imaš ogromnu pomoć sa svih strana. I samo divne ljude srećeš na putu.
Kada je diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu na smeru Bibliotekarstvo i informatika, Biljana Bjelić iz Prokuplja nije čekala da posao nađe nju, već je od prvog dana tražila zaposlenje. U tome, nažalost nije imala sreće. Onda se odlučila na hrabar potez, da radi na američkim kruzerima, a sada je u kineskom gradu Urumci gde u školi kineskoj deci predaje engleski!
Ova hrabra devojka kaže da je najvažnije da mlad čovek radi i da je svaki pošten posao dobar.
– Posao je odgovoran. Ovde se insistira na učenju kroz igru i zabavu i sve se bazira na upotrebi jezika, a gramatika i pravila dolaze kasnije. Urumci je grad od tri miliona stanovnika i ima malo stranaca. Oni su uglavnom sa engleskog govornog područja, ali već ima četvoro koji rade ovde iz Srbije – objašnjava naša sagovornica.
Biljana za ovih nekoliko meseci koliko živi i radi u ovom gradu ima divno iskustvo. Kaže da su ljudi ljubazni i puni poštovanja i zadivljena je tom činjenicom, jer iako je proputovala gotovo ceo svet to nigde nije osetila i doživela.
*Foto: Telegraf
- Posao i vizu za Kinu moguće je dobiti samo sa fakultetskom diplomom. Poslodavac se stalno interesuje za zaposlenog od priprema za preuzimanje posla i na radnom mestu. Radim pet dana nedeljno i ovde sam dobila svoj stan i imam sve uslove za kvalitetan život i rad – navodi Biljana.
Slobodno vreme uglavnom provodi sa kolegama sa posla, upoznaje bogatu kinesku tradiciju, koja je sadržana i u umetnosti, obrazovanju ali i u egzotičnoj kineskoj kuhinji. Brzo snašla, a to je zapravo i posledica njenog ranijeg radnog iskustva u inostranstvu.
*Foto: Telegraf
– Radila sam na kruzerima, takođe sa decom i to najpre sa mlađim uzrastom, a posle dobijenog unapređenja, ili kako to Amerikanci kažu promocije, radila sam sa tinejdžerima. Pred kraj svog radnog angažovanja dobila sam i šefovsko mesto. Odradila sam pet ugovora po šest meseci, sa pauzom između putovanja najdužom od mesec i po dana – seća se uporna i istrajna devojka.
Kaže da je posao na kruzerima naporan, nema slobodnog dana i smeštaj je prilično loš, jer deliš malu kabinu sa kolegama. Međutim, i ovaj posao ima svojih čari, jer je u toku jedne godine obilazila oko 20 zemalja. Imala je kolege sa svih meridijana, jer su na brodu radili pripadnici i po 60 različitih nacija. Zajednička karakteristika i poslu u Kini i u SAD-u da šefovi imaju zadatak da podrže zaposlenog, da mu pomognu i savetuju ga.
*Foto: Telegraf
Nije se pokajala što je krenula ovim putem, iako nije uvek lako. Tvrdi, iz svog iskustva, da treba da se usudiš, da napustiš zonu komfora, a to je zapravo roditeljsko gnezdo i da kreneš, a onda se ceo univerzum pokrene da ti pomogne, jer kad si hrabar da učiniš taj prvi korak onda imaš ogromnu pomoć sa svih strana. I samo divne ljude srećeš na putu.
– Ovo je moje iskustvo. Kako je nekom drugom ne znam. Shvatila sam da nije važno gde si, nego kako živiš i kakav si čovek– objašnjava naša sagovornica i naglašava da je jedino što joj uvek i neizmerno nedostoje njena porodica.
(Izvor: Telegraf.rs)