Žele Pribojci ovim da se oduže slavnom zemljaku i pride, kroz ovaj projekat, pokušaju da nauče Srbiju nešto o slavnom, nepravedno zapostavljenom zemljaku zavidne biografije Vujici Jevđeviću (1913 – 2006).
U okviru projekta prekogranične saradnje "Beli sport i kulturno-istorijskoj nasleđe Polimlja sa kraja 19. veka u funkciji razvoja turizma opština Priboj i Rudo", Priboj će u službu muzejske delatnosti staviti pomoćni objekat Jevđevića kuće, a u dogledno vreme i samu kuću.
FOTO: PRIVATNA ARHIVA, Naučnik Vujica Jevđević projektovao hidrološke sisteme
Za nepoverovati je posle listanja biografije Vujice Jevđevića da se o njemu kod nas zna uglavom u uskostručnim krugovima, još neverovatnije je da Priboj nema ulicu sa njegovim imenom.
- Amerikanci su mu pripisali titulu najvećeg svetskog hidrologa. Uz Teslu, Milankovića i Pupina, smatraju ga jednim od četiri najpoznatija Srbina koji su radili u njihovoj zemlji. Bio je osnivač državnog Kolorado univerziteta u Ford Kolinsu i na njemu radio kao profesor hidrologije. Kod njega je diplomiralo 150 studenata od kojih je 108 doktoriralo - kaže Savo Derikonjić, direktor Zavičajnog muzeja u Priboju.
FOTO: V. LOJANICA / RAS SRBIJA, Kuća Vujice Jevđevića
Srednju školu završio je u Sarajevu, diplomu građevinskog inženjera stekao je u Beogradu, magistrirao je 1937. u Grenoblu, kada je i projektovao branu Mavrovo u Makedoniji, a dve godine kasnije otišao je u Veliku Britaniju gde je, u Londonu i Birmingemu, radio u hidrološkim laboratorijama. U Srbiju se vratio 1941. kada je i mobilisan, ali je tokom Aprilskog rata zarobljen i poslat u logor u Nemačkoj.
-Iz Nemačke je prebačen u Italiju gde je do 1943. ostao u logoru. Nek vreme je živeo u Rimu kao slobodan građanin pod lažnim imenom Đovani Bosera, predstavljajći se kao Italijan rodom iz Tunisa. Za vreme boravka u Italiji pročitao je 30.000 stranica profesionalne literature. Juna 1944. Vujicu su na Vis prevezli Titovi komunisti jer su ga smatrali neohpodnim za posleratnu obnovu zemlje - priča Derikonjić.
FOTO: PRIVATNA ARHIVA, Vujica Jevđević sa porodicom
Punih 14 godina Jevđević je radio na razvoju elektroprivrede Jugoslavije zajedno sa inžernjerom Miladinom Pećinarom. Kao već priznatom stručnjaku vlast mu je dodeljivala najpoveriljivije zadatke u oblasti hidrologije. Bio je jedan od osnivača Instituta "Mihailo Pupin".
- U Ameriku je otišao 1958. na jedan naučni skup i, ispostavilo se, tamo ostao do kraja života. U SAD je doktorirao i učestovao u osnivanju Kolorado univerziteta na kome je kasnije radio kao profesor hidrologije. Švedski hidrolozi, ceneći njeogov doprinos hidrologiji, govorili su da bi, ako bi postojala Nobelova nagrada za građevinarstvo, ona trebala biti dodeljena Srbinu Jevđeviću. Za uspehe u istraživačkim dostignućima Amerikanci su ga nagradili priznanjem "Andrej Klark", koje je američki pandan Nobelu. Naročito se isticao u oblasti vodnih resursa u kraškim područjima, a pri Ujedinjenim nacijama radio je na projektima za jugoistočnu Aziju - dodaje direktor Zavičajnog muzeja u Priboju.
Vujica Jevđević načinio je rešenja za izgradnju preko 60 brana i drugih hidroloških sistema u celom svetu – Australiji, Novom Zelandu, Kini, Indiji, Tajvanu, Tajlandu, Filipinima, Indoneziji, Libanu, Japanu, Tanzaniji, Keniji, Ugandi, Etiopiji, Južnoafričkoj Republici, Brazilu, Argentini, Peruu, Kolumbiji, Venecueli, Meksiku, Kanadi, Švedskoj, Italiji, Francuskoj, Španiji, Austriji, Holandiji, Mađarskoj, Poljskoj, Portugaliji, Nemačkoj i Jugoslaviji. Govorio je četiri svetska jezika.
- U Americi je imao izdavačku kompaniju "Vodoprivredne publikacije", napisao je 22 knjige i 210 naučnih radova - kaže o slavnom zemljaku Savo Derikonjić.
*FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Vujica Jevđević preminuo je u Koloradu, a sahranjen je u manastiru Nova Gračanica u Ilinoisu. Ima tri ćerke koje žive u Americi.
Njegov otac, sveštenik koga su streljali partizani, ktitor je crkve u Priboju koja je i spomen – kosturnica izginulima u Velikom ratu. Vujica je, kada je poklonio kuću Zavičajnom muzeju u rodnom gradu, darivao i 10.000 dolara, od kojih osam za muzej i dve za crkvu.
- Pomoćni objekat Jevđevića kuće će biti pretvoren u radionicu za izradu suvenira, arheološki depo i prostor za konzervatorkse poslove. Plan je da se u budućnosti samoj kući vrati probitni izgled i da bude deo muzejske postavke posvećen porodici Jevđević. Nameravamo i pokretanje inicijative da Vujica dobije svoju ulicu u Priboju - kaže Derikonjić.
(Izvor: blic.rs / V. Lojanica)