Pre nego što je obukla uniformu, napisala je poslednju pesmu, a nije prošlo dugo kada je kao pripadnik 125. motorizovane brigade upala u zasedu albanskih terorista i poginula u 42. godini života, zajedno sa još dva vojnika.
Ljiljana Žikić Karađorđević je rođena 9. marta 1957. u Kragujevcu. Pohađala je muzičku i baletsku školu, kao dete je igrala je u pozorištu “Joakim Vujić”, a diplomirala je na beogradskom FON-u kao inženjer organizacionih nauka. Kada je postigla toliko toga u životu, sve je stavila na kocku i otišla da se bori za svoju otadžbinu. Bio je prvi april kada je izgubila život kod sela Ljubenić kraj Peći. Zbog svoje hrabrosti i požrtvovanja odlikovana je Ordenom u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena. Šestoro dece je ostalo bez majke i svi danas žive u inostranstvu osim najmlađe ćerke Dine Galorini koja je ostala u Srbiji, a koja je imala samo sedam godina kada se dogodila ova tragedija.
*FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Pesma Ljiljane Žikić Karađorđević u Vojnom muzeju u Nišu
- Iako sam bila mala toga se odlično sećam. Ujak koji živi u Australiji i tetka koja živi u Kanadi, su mi rekli da mama više nije živa ali ja to nisam baš razumela. Sećam se da sam plakala, ali me je prošlo...Nije mi tada bilo jasno šta se zaista desilo i mislila sam da ću da je vidim posle mesec dana - priča Dina Galorini za "Blic".
Nije sačekala brata da idu zajedno u rat
- Međutim kada nas je ujak odveo na groblje i kada smo moj brat Alberto i ja videli mamin spomenik, tada mi je bilo jako teško. Od tada sam stalno čuvala njenu sliku uz sebe, a kada sam spavala držala sam je ispod jastuka. Bilo mi je teško kroz osnovnu i srednju školu. Posle sam i ja dobila sina koga neizmerno volim i koji kada god mi kaže mama uvek se setim svoje majke. I što sam starija to mi daje sve više motivacije, sada završavam master studije, nekako idem njenim stopama, borim se, ne želim da me ljudi žale - kaže ona.
Kada je krenula na Kosovo, Ljiljana je o svojim namerama obavestila svog brata u Australiji, a on je poručio da ga sačeka pa da idu zajedno.
- Ona i njen brat Bogdan, koji je na žalost prošle godine umro, su bili jako vezani i on nam je posle dosta pomagao kada nam je mama poginula. Ona ga tada nije poslušala i otišla je na obuku u Bubanj Potok, a zatim na Kosovo gde je i poginula. Kada je ujak stigao iz Australije i došao i on na obuku u Bubanj potok, tada mu je neko od nadređenih rekao da je njegova sestra dovoljno dala za našu državu i da on ne može da ide u rat. To mi je posle pričao pukovnik Ljubinko Đurković. Inače, i Nebojša Pavković mi je poslao mejl, pričao mi je o mami, a čak je i u svojoj knjizi i nju spomenuo - nastavlja priču Dina koja je sa bratom Albertom u tom periodu ostala siroče.
*FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Ćerka Dina sa fotografijom majke na zidu
- Nas je ustvari trebala da čuva mamina prijateljica kojoj je mama i pare dala da brine o nama dok je ona na Kosovu. Kada je majka poginula, ta žena je nestala sa parama i ni dan danas ne znam gde je. Moj otac nije hteo da prihvati mene i Alberta, bili smo mu višak, i nas se odrekao, a poveo je sa sobom u Švedsku naša druga dva brata - priseća se ona i nastavlja da opisuje kako se spletom okolnosti sa bratom našla u hraniteljskoj porodici.
Deca u hraniteljskoj porodici
- Mi nikada nismo bili u domu za nezbrinutu decu jer kad je mama poginula mi smo bili smešteni u Centar za socijalni rad i u tom trenutku se pojavila "tetka" Ljilja, koju kao da je moja majka poslala. Ona je htela da udomi dve devojčice, međutim u centru su joj objasnili šta se s nama desilo, da smo rođeni brat i sestra i ona nas je uzela, tako da smo odmah istog dana prešli kod nje u Barajevo. Ta žena, Ljiljana, nas je zaista volela i vaspitala kako neke majke ni svoju decu ne vaspitavaju. A ima i svoje dvoje dece koji su stariji od nas, tako da pamtim prelepo detinjstvo i srećna sam i ponosna što me je baš takva žena odgajila. Eto, jedna mi je mama otišla, a druga je došla. Kad smo bili mali ona nas je uvek vodila kod mame na groblje... Kako je vreme prolazilo, kad god sam mislila da imam neki veliki problem odlazila sam sama kod mame na groblje i tamo sam imala osećaj kao da sedim njoj u krilu - objašnjava Dina koja danas ima osmogodišnjeg sina Viktora. U međuvremenu njen brat Alberto je otišao da živi i radi u Kanadu, tako da je ona jedina ostala u Srbiji gde čuva uspomenu na majku.
*FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Dina čuva novinske članke o Ljiljani
- Ja sam bila jako mala kada je ona poginula tako da sam tek kasnije sve više saznavala o njoj. Moj ujak mi je kada sam porasla davao mnogo njenih stvari koje je čuvao. Tek kada sam odrasla postala sam baš ponosna na nju i vidim da osim što fizički ličimo i psihički smo dosta slične. Ona je osim poezije pisala i dnevnik tako da se danas pronalazim u mnogo čemu kroz šta je ona prolazila u svom životu. Sve više shvatam njen razlog zašto je otišla na Kosovo jer ona je bila veliki patriota, obilazila je manastire i crkve, ovde i u Kanadi, davala je donacije, a u Torontu itekako znaju za nju. Tamo je jedan čovek i napisao knjigu o njoj. Bila je žena koja je otišla kao dobrovoljac, to su mi rekli svi naši bližnji rođaci, a u svom dnevniku koji je pisala je predosetila da će doći do bombardovanja, što me je takođe zaintrigiralo. Jednostavno je osećala potrebu da ode tamo. Možda bih i ja tako uradila...i ja imam dete koje najviše volim, ali kako godine idu mislim da geni sve više utiču, pa i ja slično razmišljam - priča Dina.
Ona je o majci postepeno saznavala iz njenih dnevnika o tome kako se borila kroz život, iz novinskih isečaka kako je bila lepa i uspešna, čitala je njene knjige koje je napisala, a pored ljubavne i rodoljubive poezije, posebno joj je draga knjiga koju je napisala za šestoro svoje dece (dvoje iz prvog braka) u kojoj je i pesma “Prva nagrada”, koju može da izrecituje i u snu.
Mis Jugoslavije, u vezi sa princom
Ponosna je kaže i što se njena majka bavila manekenstvom, što je bila mis Jugoslavije 1978, te navodi da je dobila poziv i da učestvuje na izboru za mis sveta, ali je tada, priča Dina, snimala reklame u Njujorku, pa nije stigla na izbor.
*FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Dina Galorini danas ima osmogodišnjeg sina Viktora
Kada se razvela od drugog muža bila je u vezi sa princom Tomislavom Karađorđevićem.
- Tada je dodala njegovo prezime, jer su živeli zajedno na Oplencu. To je trajalo ali je bilo malo turbulentno zato što se on još nije razveo od Linde, koja je živela u inostranstvu. Oni su se upoznali u Kanadi u jednoj crkvi, a posle su bili zajedno na naslovnim stranama brojnih časopisa. Imam i brojne njihove slike sa Oplenca. To je bio njen izbor, on jeste bio stariji, ali ona je njega zavolela i ja to ne osporavam. Sve što je radila u svom životu bila izuzetno hrabra žena i mislim da sam i ja dosta povukla na nju - navodi ona.
Najviše je pogađa kaže kada ljudi osuđuju njenu majku što je otišla u rat i ostavila šestoro dece.
"Ponosna sam što je bila toliko hrabra"
- To je nešto što je u njoj, što se nalazi u genima. Pa nije ona znala da će da pogine. Zato mi je fascinantno da ljudi imaju srama da je osuđuju što je ostavila decu jer po meni samo pokazuju da nikad ne bi imali hrabrosti da urade tako nešto. Ja se ponosim što je ona bila toliko hrabra i što je volela našu zemlju toliko. Ona će uvek biti moj ponos i uzor. Nikad je nisam krivila zbog toga što je uradila ali mi je bilo jako teško i patila sam jer sam odrasla bez nje, ali sam imala prelepo detinjstvo kod žene koja se isto zove kao moja mama i koja mi je u životu sve pružila - zaključuje Dina Galorini ističući da su sva njena braća ponosna na majku.
Inače od nedavno se u Vojnom muzeju u Nišu nalazi fotografija Ljiljane Žikić Karađorđević i njena pesma "Braniću Srbiju i kad budem mrtva", a u njenom rodnom Kragujevcu bi uskoro trebalo da dobije ulicu sa njenim imenom.
(Izvor: blic.rs)