Nađite mi prosečnog čoveka iz Srbije koji ne ponese bar nešto od hrane na more? Niko to ne radi od dragosti, već od muke. I rade to i intelektualci, kao i oni koji tobože buču protiv toga, a peršun im viri iz gepeka.
A sve sam isplanirala i za ovu godinu, do najsitnijih detalja. Evo kako letujemo mi, paradajz porodica dva intelektualca iz Srbije sa dvoje dece.
Prvo, nekoliko dana pred put, napravim spisak za nabavku u hipermarketu. Na čekove naravno, i to uvek u visini od 10.000. Jedan ček ide na kreme za sunčanje, kozmetiku i sitnice, a drugi ček na hranu. Jedan datum na čeku glasi na septembar, drugi na oktobar, da nas stigne gorak ukus leta tek kada ono prođe.
U tom trenutku najvažnije je sve nabaviti, imate osećaj da vam je potrebna cela kuća na letovanju. Hvatamo kolica i krećemo! Prvo se trpaju konzerve ribe, poneko gotovo jelo, potom grickalice (mnogo su jeftinije nego u Grčkoj), testenine, gotove supe, pirinač, vakuumirani naresci, pakovanje tvrdog sira.
Uglavnom napravim jelovnik za tih 10 dana koliko idemo na letovanje. U tim količinama i nabavljam, uglavnom je to sve po jedno pakovanje. Vodim računa i o još jednom bitnom detalju, mora sve da mi stane u jedan mali putni frižider i jednu rashladnu torbu, da ništa ne viri, da bude uredno. I da sve stane u automobil – koferi, putne torbe, dečje stvari i ranac za plažu.
Trudite se da na more putujete - dostojanstveno (bar pomišljate).
Ali da se vratim na pripremu. Veče uoči puta dinstam kilogram telećeg mesa. Podelim ga na tri dela i smrznem. Tako tri puta imam kuvan, domaći ručak, a prilozi su: za jedan ručak pirinač, za drugi testenina, treći deo je za paprikaš. I to mi omogućava da ne kuvam na moru. Sve je gotovo za dvadesetak minuta. I ne košta nas ništa!
Oni naresci i sir su za doručak, za večeru uglavnom uzemo tamošnji giros, suvlaki, nekad ribu ili neku salatu. Dakle, sve to nekako pred sam put uglavnim u putni frižider sa šest zaleđenih uložaka. Ostatak koji ne stane smeštam u rashladnu torbu zajedno sa sendvičima za put i još kojim zaleđenim rahladnim uloškom. Verujte, pravo je umeće sve to sabiti, da ne viri, da se se sve zatvori tako da se ne bi grejalo tokom puta.
I koliko god da se potrudite da ponesete hrane, uvek vam nedostaje neki ručak. Zato u grčkim marketima uzemo još neko belo pileće meso koje jedemo uz salatu. Brzo se priprema, a mnogo je jeftinije od odlaska u restoran na takav ručak.
(Izvor: beograd.in)