Da za dobar komad garderobe ne postoji rok u kome bi trebalo da se nosi, ovih dana ilustruju jakne Džordža Stajlera (Đorđe Tamburić), po čijim su ih skicama isplele vredne pletilje Sirogojna. Nastale pre dve godine za autorsku reviju na Londonskoj nedelji mode, najpre dva a potom još dva modela, dizajner je realizovao jakne uz pomoć modne kuće „Sirogojno stajl”, a ove sezone postale su pravi hit. Nose ih dame u Njujorku, Londonu, Vankuveru, Los Anđelesu... Na instagram-profilima one postavljaju slike u jaknama sa etno-motivima iz Srbije.
Uz četiri modela u jarkim bojama, izrađenim od najkvalitetnije vune sa Islanda, sa petljama koje imitiraju krzno, u februaru bi trebalo da se izradi još nekoliko kako bi se oformila mini-kolekcija. Kako dizajner kaže za naš list, na početku je imao malo vremena, samo dva meseca, da osmisli nešto autentično za predstavljanje u Londonu. To ga nije sprečilo da ostane dosledan stilu – da se opredeli za trikotažu, iskoristi naše etno-motive, poigra se sa bojama i pronađe ko će sve to da isplete.
Iz domaće modne kuće „Sirogojno stajl” otkrivaju da su, iako sarađuju sa nekoliko stotina žena, morali da izaberu najveštije pletilje da realizuju ono što je Đorđe nacrtao. Ana Ljubojević, menadžerka ove kompanije, dodaje da je među njima i baka u devetoj deceniji života, ali i pletilja na pragu tridesetih. Kako se saradnja pokazala uspešnom, rešili su da ove zime povećaju broj kreacija.
Modna priča u ovom delu Srbije datira iz šezdesetih godina 20. veka, a i danas se kompaniji javljaju vlasnice pletenih proizvoda koje još uvek nose, iako su ih kupile pre nekoliko decenija. Topli i šareni džemperi putovali su ne samo u Evropu već i u ostale delove sveta. Kao i šalovi, rukavice, prsluci – bili su modni reprezenti tadašnje Jugoslavije.
Interesantno je da prilikom izrade ovih komada greške ne sme biti. Ni od strane dizajnera, ni pletilja jer bilo koja izmena u zamisli dizajnera i propust prilikom izrade ne može da se popravi – sledi pletenje novog primerka.
Osim saradnje sa domaćom kućom, Džordž Stajler ovih dana zauzet je organizacijom promocije nove kolekcije koja će biti u SAD.
– Zbog specifičnog stila okrećem se scenskim modelima ali i sve većem interesovanju poznatih ličnosti za moj rad – kaže dizajner i nada se da će na jesen njegove modele moći da vidi i beogradska publika na Nedelji mode u organizaciji agencije „Klik”.
Mogućnost da i drugi domaći dizajneri dobiju priliku da se pokažu u ovladavanju trikotaže, kako napominje Ana Ljubojević, za sada je samo ideja:
– Razmišljamo o konkursu gde bismo odabirom najboljih napravili posebnu kolekciju. Nadam se da će to biti ostvarljivo naredne godine.
Zanimanje koje nestaje
Broj žena koje se bave pletenjem smanjen je u odnosu na period od pre nekoliko decenija. Ova veština više nije nešto što se prenosi kao deo porodičnog nasleđa sa starije na mlađu generaciju.
Projekat organizacije pletilja je pokrenut u Sirogojnu 1962. godine, kako bi se ženama iz ruralnih područja omogućilo da rade a da ne napuštaju domaćinstvo.
– Ideja je bila da se smanji migracija sa sela u grad u čemu se donekle uspelo. Nažalost broj stanovnika zlatiborskih sela se permanentno smanjuje. Sa druge strane, činjenica je da su danas naše saradnice mnoge ćerke i snahe prvih pletilja, koje su sarađivale sa Dobrilom Smiljanić, žene najzaslužnije za ucrtavanje Sirogojna na modnu mapu sveta – otkriva Ana Ljubojević i dodaje da se za rad javljaju i žene iz mnogih gradova, ali da je teško organizovati kontrolu izrade kada pletilje nisu na jednoj adresi.
(Izvor: Politika.rs)