Iako se čini da je u koloni „kuvari“ na evidenciji nezaposlenih velika gužva, turistička i ugostiteljska privreda vape za istim zvanjem, neretko natprosečno plaćenim jer pravih majstora moderne kuhinje gotovo da nema.
Razloge paradoksa sagovornici „Blica“ različito tumače, tek saglasni su u jednom - kuvar je tražena diploma, a Srbija se suočava i tek će se suočiti sa njenim deficitom.
Darko Đurović, direktor švajcarskog programa razvoja privatnog sektora u Srbiji, kaže da problem leži u zastarelim programima srednjih škola koji nisu inovativni i koji ne odgovaraju zahtevima poslodavaca.
- Dinamičan turistički rast i otvaranje elitnijih restorana i hotela od kuvara zahteva ne samo poznavanje domaće kuhinje već i poznavanje internacionalnih specijaliteta. Turistička kultura i kultura ishrane se menjaju, ljudi putuju, saznaju o različitoj hrani i začinima, probirljivih su ukusa, a naše školstvo ne može da odgovori tom trendu - kaže Đurović.
Prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, zaključno sa 31. decembrom, u Srbiji je bilo 7.321 nezaposleni kuvar, a u minuloj godini zaposleno je njih 2.415.
- Potrebe poslodavaca su daleko veće od broja kuvara koji su dobili posao. Oni koji se vode na evidenciji nezaposlenih ili ne odgovaraju potrebama savremenog ugostiteljstva ili nisu nikad radili u struci ili žive daleko od gradova i turističkih centara u kojima se traži to zvanje - objašnjava Đurović.
Zlatibor, kao zvanično najposećeniji turistički centar u Srbiji, i te kako oseća posledice manjka kuvara. Hotel „Palisad“, po rečima direktora ovog objekta Vojkana Janića, za zimsku sezonu zaposlio je 20 kuvara, od kojih je ogromna većina iz gradova koji ne pripadaju tom kraju.
- Mogućnost zaposlenja je ogromna, a mi smo prinuđeni da dovodimo radnu snagu iz Beograda, Loznice, Kraljeva. To za nas znači veći izdatak, s obzirom na to da radnicima sa strane treba obezbediti ishranu i smeštaj. Osnov je nezainteresovanost mladih da se školuju za taj poziv. Izgradnjom novih hotela na Zlatiboru ubrzo će se otvoriti 400-500 mesta za konobare i kuvare, s tim što se konobari i mogu naći, ali kuvari veoma teško - priča Janić.
Kroz program obuke kuvara, koji organizuje Poslovno udruženje hotelijera i restoratera Srbije HORES, u poslednje tri godine prošlo je preko 550 željnih da se uhlebe u tom poslu. Od toga više od 400 je odmah pronašlo zaposlenje.
- Naučio sam, po standardima modernog ugostiteljstva, kako se radi u realnim uslovima, da spremim sedam glavnih jela i pet poslastica, kako se priprema banket, postavlja izložbeni sto, aranžiraju jela, sve uz normative i higijenske i zdravstvene standarde. Odmah mi se otvorila mogućnost zaposlenja, ali sam rešio da se usavršavam, upisao sam višu školu - priča Veljko Kovačević iz Užica, koji je prošao HORES-ovu obuku.
Poslodavci obično za početnike nude platu oko 500 evra, a obezbeđuju i hranu i smeštaj.
Profesija kuvara, smatra Darko Đurović, u Srbiji nije promovisana na pravi način.
- Kod nas se malo zna da vrhunski kuvari u inostranstvu ne nose bele kecelje i kape, već parna odela i kravate i rukovode ogromnim kuhinjama uz pomoć savremenih tehnologija, te veštinama upravljanja troškova i inovacijama. Sve to ostaviće ogromne posledice po naš turizam uskoro kad se otvore novi hoteli u Beogradu, Novom Sadu, turističkim centrima - ukazuje on.
U Čajetini jedno odeljenje
Ugostiteljsko-turistička škola u Čajetini svake godine izvede po jedno odeljenje kuvara i kulinarskih tehničara, a to je, ispostavlja se, premalo za potrebe zlatiborskih hotela i restorana. Direktorka te ustanove Višnja Smiljanić se ne slaže sa tezom da je manjak kuvara posledica lošeg obrazovnog sistema.
- Programi nisu zastareli, poslednjih godina su dosta pozitivno promenjeni, tako da podrazumevaju više praktične nastave u ugostiteljskim objektima i vežbi u školi. Učenici sa boljim uspehom koji žele da rade brzo dolaze do posla, najčešće u objektima u kojima su bili na praksi. Međutim, rast turističkog prometa na Zlatiboru je toliko ubrzan da ne može da se odgovori toj tražnji za kuvarima. Takođe, naši đaci po završetku školovanja žele i da nastave sa svojim usavršavanjem - kaže sagovornica „Blica“.
(Izvor: blic.rs / V. Lojanica)