On je gostujući u Jutarnjem programu TV Prva rekao da su tražili da radni sat bude plaćen 209 dinara.
"Bio sam iznenađen i sa ovih 5.000 dinara, a sa ovim sam zapanjen“, kaže na to Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca.
Prema njegovim rečima, sindikati i treba da traže povećanje, ali moraju da budu realni u sagledavanju toga koliko je to moguće, da ne bi cela država „bila na minimalcu“.
Kako je rekao, prvo mora da se poveća mogućnost naše privrede, kao što je rast BDP, da bismo mogli da povećavamo zarade. Posebno, jer, objašnjava, veći minimalac traži i povećanje ostalih zarada.
Kao predstavnik poslodavaca on ističe da su spremni da prihvate bilo koji iznos uz određenu kompenzaciju kao što je na primer, povećavanje neoporezivog dela zarade.
"Ne razumem logiku nekih poslodavaca da se povećava minimalac samo na osnovu rasta BDP. Moramo da pružimo radnicima i neku vrstu zadovoljstva“, kaže Vujović.
To je moguće, kaže, i kroz određenu poresku politiku:
"Onaj ko prima minimalac ne treba uopšte da plaća porez, ali onaj koji ima preko 200.000 ne sme da plati samo 10 odsto“.
I Atanacković je saglasan da ne bi trebalo da se oporezuje minimalna zarada.
Kako kaže Vuković, sindikat smatra da je realno povećanje minimalca i navode da se neće braniti da je tako.
"Da li je moguće da vi stalno živite u nekoj krizi, ako podaci govore da rastemo? Izašli smo iz teških političkih i ekonomskih vremena, trebalo bi da živimo bolje, ljudi više nisu spremni da primaju malo“, kaže on.
Ukoliko se ne dogovore predstavnici sindikata i poslodavaca, odluku o minimalcu onda donosi država, i to je do sada obično bila praksa.
Minimalna cena rada u Srbiji je od početka 2018. povećana sa 130 na 143 dinara po satu i sada iznosi 24.822 dinara mesečno. Minimalna mesečna zarada je prošle godine bila 22.620 dinara i od Nove godine je povećana za 2.202 dinara. Minimalac u našoj zemlji prima oko 350.000 radnika.
Na pitanje zašto radnici ne mogu da iskoriste pravo na plaćeni noćni rad, Vuković kaže da je pre svega problem u sistemu: "To je postalo toliko devijantno ponašanje poslodavaca, a mehanizmi su takvi da radnici žive u strahu. Stvoren je ambijent gde je radniku teško da ostvari to pravo“.
(Izvor: b92.net)