- Svi kada dođu na Akademiju dužni su da potpišu ugovor u kojem se obavezuješ da ćeš nakon završetka studija da radiš još duplo od onoga koliko traju studije, dakle osam godina pri vojsci. Ja sam to svesno pristao, jer sam želeo da se bavim time što sam upisao, logično je da to volim - navodi ovaj mladić i dodaje da u ugovoru piše da ukoliko se isti raskine, vojnik mora da plati troškove koje je Akademija uložila u njega, ali se nigde ne navodi koliki su troškovi u pitanju.
M.K. je u roku završio studije, a prekomandu je dobio u Smederevo, pa je, iako je živeo u okolini Beograda, pristao na to. Vojska ne plaća stan, a budući da je imao kuću, nije želeo da novac od plate daje i za stan, već je svakodnevno putovao.
- Tu sam se zadržao dve godine, ali na duže staze i za ono što sam ja želeo sa svojom tadašnjom verenicom, to nije bilo rešenje. Ona je, takođe, bila na ne tako dobroj poziciji. Gledali smo šta bismo i gde smo, ona je imala rodbinu u Švedskoj i nakon dosta raspitivanja, odlučili smo da tamo okušamo svoju sreću - objašnjava ovaj potporučnik.
On dodaje da je u tom trenutku znao da će ga napuštanje vojske koštati, ali nije slutio da će toliko brzo doći na naplatu, a kamoli koliki će biti račun.
*FOTO: V. LALIĆ / RAS SRBIJA
- Otišli smo u Švedsku. Da se razumemo, ja nisam ni prvi ni poslednji koji je napustio vojsku. U razgovoru sa momcima sa moje klase, očekivali smo da će do rešenja proći makar godinu dana. Međutim, ono je vrlo brzo došlo, a od sume nam se zavrtelo u glavi - u roku od 15 dana morao sam da platim 1.188.003,74 dinara - kaže mladi potporučnik i dodaje da je u tom trenutku krenula panika kako za tako kratko vreme pronaći toliki novac.
Ako se malo zakasni, objašnjava, kamata je ogromna, toliko da im se mnogo više isplatilo da uzmu kredit u banci.
- Uzeli smo kredit u banci. Razmišljao sam, kao i mnoge moje kolege da pokrenemo neku parnicu, međutim ugovor je tako sačinjen da nema šanse da suđenje dobijemo, a svaki dan koji je utrošen na to se plaća dodatno i tretira se kao zakašnjenje roka od 15 dana koji je određen - navodi M.K. koji dodaje da su još veće sume za one koji završe vazduhoplovni smer, pa su neki plaćali i po 30.000 evra.
Ipak, ono što je u celoj priči potporučniku bilo najčudnije, svakako je detaljni troškovnik koji stoji na drugoj strani rešenja.
Najviše novca u konačnom obračunu otišlo je na hranu, gotovo 700.000 dinara za četiri godine. Za šišanje i usluge berberina morao je da plati skoro 60.000 dinara, a za utrošenu municiju na završnom spisku trebalo je da plati svega 3.000 dinara.
On tvrdi da se za četiri godine možda jednom ošišao o trošku Akademije, a da je i on kao i sve njegove kolege održavao prostor škole i doma, ribao podove, čistio dvorište i sve što treba, što i jeste logično, ali kad se naplaćuje, to se nema u vidu.
Sada iz ove perspektive, srećan je što je uspeo da se tog troška reši i nada se da će iz daleke Švedske uspeti da kako tako vrati kredit i da će napokon moći da radi i stvara u jednoj uređenoj zemlji.
(Izvor: blic.rs)