Zbog nedopustivih opravdanja koja koriste roditelji, prenosimo pismo u celosti sa nadom da će ih navesti da prihvate svoju odgovornost, i da shvate da su deca njihov odraz u ogledalu.
"Gde ste roditelji, šta radite dok vam deca umiru?
Ne krivimo mladost niti mlade ljude, počnimo od sebe - svi mi koji smo roditelji zapitajmo se da li znamo gde nam je dete u ovom trenutku? Isto to se zapitajmo večeras, i noćas, i sutra ujutru, i za godinu, dve, pet…
*Jovan Paunović izašao je sa društvom i nikad se neće vratiti roditeljima
Foto: Facebook/Jovan Paunović
Kako je moguće da vam dete javno objavljuje da guta eksere, a da vi to ne znate? Gde ste vi - u koju ste se rupu sakrili? Od koga bežite, zašto skrivate probleme ako postoje, zašto ne stojite uz svoju decu rame uz rame? Taj stoj traje do kraja života.
I nije to sindrom tatine kćeri ili maminog sina, razmaženog deteta koje štitimo - to je stoj ljubavi, podrške i partnerstva sa našom decom.
Puno radite, borite se za egzisteniciju? Ma nemojte mi samo to reći! I ja radim, verujem više od vas, verujem da i ne sanjate napor dvodecenijskog puta koji sam prošla kao samohrani roditelj i iznedrila momka sposobnog za život. Mladog čoveka spremnog da živi, kako u Srbiji, tako i bilo gde na kugli zemaljskoj.
*Mirjana Milić Foto: Facebook
Ja sam sa svojim sinom razgovarala od momenta kada se rodio. Probleme nismo gurali duboko u zemlju kao da ne postoje. Problemi postoje da bi se rešavali, jer neće nestati ako ih negde gurnemo. Vratiće se kao bumerang, duplo teži, duplo bolniji.
*Pismo majke posle kog mnogi treba da se zamisle Printskrin: Fejsbuk
Duša mi plače za vašom decom. Ovo je ionako tužna zemlja bez puno šansi za njih. Zašto im oduzimate šansu za životom? Probudite se, roditelji, probudite se! Držite svoju decu, čvrsto ih držite da vam ih ne otmu.
Radite to i kada budu imali i 5, 7, 21 ili 27 godina!
Samo uz vas imaće šansu za božijim darom zvanim život."
(Izvor: telegraf.rs)