"Pre svega želim da kažem da, iako sam radila kako sam najbolje umela, smatram sebe najodgovornijom. Jovan je veče pre kobne noći slavio punoletstvo. Bio je presrećan. I ponašao se kao pravi domaćin. Nije bio pijan kako se to očekuje. Nikad nije bio pijan. Drugovi kažu da je uvek posle pola piva morao da šeta jer nije baš podnosio alkohol. Sutradan je otišao na još jedno punoletstvo, kojih je te godine bilo svakog vikenda, budući da je to taj uzrast. Bili smo na vezi do 01.30 i bilo je sve u redu. Trebalo je da spava kod druga da se ne bi sam vraćao kući. Pozvala sam ga oko 9 sledećeg jutra da mu javim da dođe po ključ kod mene na posao. Javila se nepoznata devojka i rekla da je na VMA na toksikologiji, pijan i drogiran.
Bila sam u šoku i neverici. Upravo zbog čestih žurki, a slušajuči ljude čija su deca sličnih godina, kupovala sam testove na narkotike isključivo preventivno. Uvek su bili negativni...
Na VMA je usledio novi šok. Predaju mi Jovanove stvari... On je na aparatima za disanje, prekriven ledom zbog previsoke temperature. U komi. Doktorka sa preko 30 godina staža kaže da tako nešto nije videla. I da je sve u Božjim rukama. Dobijam nešto za smirenje. Mislim se - daću mu bubreg, pluća, srce; to je kriza, ali će prebroditi; mlad je, jak, sportista.
U 15 sati nas puštaju jos jednom kod njega. Temperatura spada, ali sve ostalo je jasno. Ne želim da verujem. Zovemo sve koji mogu da pomognu, čujemo za lek koji se daje u takvim slučajevima, ali kažu da je za Jovana kasno. U 21.15 javljaju nam da je preminuo posle tri reanimacije. Narednih dana se ne sećam jer sam bila na injekcijama i infuziji.
Znam samo da nisam bila majka narkomana, iako verujem da je radoznalost dovela do toga da proba ono što je danas "in". Takođe sam sigurna da se ne radi o velikom broju tableta, već o razornoj moći hemije koja je smućkana u kućnoj radinosti, a što pokazuju rezultati obdukcije. Vrlo je važno da mladi shvate da je upravo to prva smrt: ako ne odmah, a ono kroz neko vreme, kad postanu zavisni. Jer je to hemija koja donosi osećaj prelepog stanja, blaženstva. Ali kada dejstvo prođe počinje blaga, pa sve jača depresija, koja vas vodi ka novoj tableti. Takođe je opasno upravo to što je jeftina, a ne može se ispratiti ko je i kako je pravi.
Mladi nisu asocijalni prvenstveno zbog društvenih mreža koje retko koriste za edukaciju. Naprotiv: zbog izumiranja porodice kao institucije. I zbog opšte nebrige za njihova osećanja. Svet sveden na materijalno dovodi i do maloletničke trgovine narkoticima, što nadležnima upravo vezuje ruke.
Jedna od ideja je da se građansko vaspitanje ili veronauka ozbiljnije pozabave raznim temama, pa i narkomanijom. Ako se već pohađaju od 1. do 8. razreda i ako se deci o tome stalno priča, verujem da će dobar deo njih imati izgrađen stav o tome. Naravno, roditelji su ključni faktor, ali samo kao složna zajednica. Problem kod sintetičkih droga je što nisu lako uočljive. Neće vaše dete ići prljavo i zapušteno, neće nositi duge rukave ili biti agresivno prema vama. Kad dođe u tu fazu, onda je već na težim drogama, a vi ste u preozbiljnom problemu.
Takođe, mislim da u klubovima treba da radi licencirano obezbeđenje, osobe koje su registrovane i imaju završenu prvu pomoć i vatrogasni kurs. Nije davno bilo kad su se mladi pogušili usled požara. Jer NN lica iznajmljena za jedno veče mogu biti upravo oni protiv kojih se borimo. Zar na žurku, koja je prijavljena uredno, i na kojoj prisustvuje preko 400 ljudi, nije najnormalnije da upadne policija i obavi pretres? Posebno kad je neki objekat već na glasu?
Ideja je puno, nisu skupe i nerealne. Samo je bitno - da li želimo budućnost? Moj Jovan je nema, ali ako je njegova smrt povod da se neko spase, onda moj život dobija bar nekakav smisao. A ja dane provodim verujući da će odnekuda doći. U međuvremenu sarađujem sa psihijatrom koji se bavi adolescentima. Pokušavam da nađem smisao življenja. Možda ga nalazim u tome što me Jovanovi prijatelji redovno obilaze, što je, bar za sada, jedno dete potražilo stručnu pomoć. Što verujem da borba nije uzaludna, iako pojedinci još šetaju slobodno."
Na ulicama 15 novih vrsta droge
Kako je "Blic" pisao, gradove Srbije preplavilo je 15 novih narkotika, koji su na spisku Vladine kancelarije za borbu protiv droga. Radi se uglavnom o sintetičkim drogama na bazi kanabisa, a na crnom tržištu trenutno je prava ekspanzija sintetičkih droga, koje su znatno jače nego kanabis, čak 100 do 800 puta. Takođe, povećana je i masa tableta koje dileri prodaju, samim tim pojačano je i njihovo dejstvo, što dovodi do velike opasnosti od predoziranja.
Najrasprostranjenije nove droge, koje se najčešće mogu pronaći na ulicama ili u "šopovima za prodaju duvanskih proizvoda", jesu sintetički kanabinoidi poznati pod uličnim nazivima "šarp bluberi", "biljni tamjan", "beli slez", "crna trava", "so za kupanje"... Ove droge, koje služe kao zamena za kanabis, daleko su opasnije, proizvode se u hemijskim kompanijama u Kini, odakle se isporučuju u Evropu, a mogu da se kupe i preko interneta.
Ono što je posebno opasno jeste što se mogu konzumirati i tako što se stave u uređaje za isparavanje, odnosno osvežavanje prostora, pa tako neko može biti izložen njihovom dejstvu a da to ni ne zna.
(Izvor: blic.rs / Jovana Aleksić)