Radoslav Topalović, predsednik tog sindikata, za Sputnjik kaže da Zakon o radu propisuje radnu nedelju od 40 sati, a da je, po pravilu, nedelja slobodan dan. Međutim, kako navodi, pravilo je postalo izuzetak, pa se u trgovini radi i nedeljom i državnim praznicima.„Trgovina nije delatnost koja zahteva rad non-stop, nije delatnost od javnog značaja niti tehnologija procesa rada nalaže rad nedeljom.
Nedelja je u tradiciji, religiji i kulturi već vekovima neradni dan koji se posvećuje porodici i porodičnom životu“, objašnjava Topalović.Prema njegovim rečima, Srbija bi se tako svrstala u red zemalja kao što si Nemačka, Švajcarska, Austrija, u kojima nedeljom teško možete da pronađete otvorene trgovinske radnje. Topalović napominje da od 200.000 zaposlenih u trgovini 80 odsto čine žene, koje imaju ili će tek osnovati porodicu, pa ova ideja ima i porodični i humani karakter. Primedbe veletrgovaca da će neradna nedelja smanjiti i njihov profit i prihod države od poreza, predsednik sindikata odbacuje.
„Ako potrošači znaju da trgovine ne rade nedeljom, radnim danima će se snabdeti u dovoljnoj količini. Samim tim neće se smanjiti PDV, država neće biti oštećena, a ni prodavci, jer će se promet povećati u petak i subotu“, kaže Topalović.
Slobodan Aćimović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da takvih primera već ima u zemljama regiona. Konkretno, u Sloveniji to već nekoliko godina funkcioniše tako što male trgovine u centru grada ne rade, dok su veliki šoping-centri nedeljom otvoreni. Slična vrsta kompromisnog rešenja mogla bi se, kako kaže, primeniti i u Srbiji, ali to zahteva jaku volju sindikata, napominje profesor.
„Možda to i uspe, ali to bi svakako smanjilo jedan deo prihoda i profita trgovcima, posebno velikim trgovinskim lancima. Mnogo više protiv te ideje imali bi veliki trgovinski lanci, posebno šoping-molovi, ritejl-parkovi, hipermarketi, jer čim su veliki, više prodaje bi im se smanjilo, nego malim trgovinama ili onim koji su eventualno u nekim šetačkim zonama poput Knez Mihailove“, kaže Aćimović za Sputnjik.
On, međutim, ne misli da je dovoljno dobar argument za poslodavce da će profit izgubljen nedeljom biti nadoknađen drugim radnim danima.
„To je vrlo teško očekivati, jer tu nema takozvanog prelivanja. Onaj ko nema vremena da ide u kupovinu tokom radne nedelje, njemu ostaje samo nedelja kao vreme šopinga i ako je ne iskoristi, teško da će naći vremena, posebno ako je reč o zaposlenim ljudima“, objašnjava Aćimović.
Da ova priča ima dve strane koje se sukobljavaju u mnogim aspektima društvenog života, smatra i sociolog Vladimir Vuletić.
„Strana koja zagovara ideju da trgovine budu stalno otvorene je pre svega usmerena ka potrošaču. U eri sveopšte komercijalizacije ’njegovo visočanstvo potrošač‘ je neko ko ima prednost u odnosu na sve. Međutim, taj ugao gledanja u potpunosti zanemaruje čoveka, ličnost, radnika i to je ta druga strana koja zagovara ideju, nezavisno od ekonomskih aspekata, da privreda mora služi čoveku, a ne čovek privredi i ekonomiji“, objašnjava Vuletić.
Prema njegovim rečima, danas smo kao potrošači razmaženi, naviknuti da kada god poželimo odemo do prodavnice.
„Nažalost, vidimo da je za mnoge nedeljni izlazak, koji je nekada bio odlazak u prirodu ili kod prijatelja, sada zamenjen odlaskom u tržne centre, tako da bi ova dehumanizacija koja sada postoji možda bar nedeljom mogla na neki način da vrati davno izgubljeno vreme i okrenutost drugima i samima sebi“, kaže Vuletić.
On napominje da bi takva ideja u prvo vreme verovatno naišla na otpor, ali bi se posle nekog vremena pokazali i pozitivni aspekti jer bi koristila kako zaposlenim u trgovini, tako i samim potrošačima, kroz činjenicu da bi ljudi više bili upućeni na sebe, svoje bližnje, druženje i kulturu.
Ta ideja srpskog sindikata realizuje se u saradnji sa Forumom sindikata trgovine Jugoistočne Evrope, koji čine sindikati iz zemalja bivše Jugoslavije, kao i Rumunija I Turska.
(Izvor: Beograd.in)