Testiranja podrazumevaju i proveru uticaja na potomstvo, metabolizam, druge sastojke u hrani, a na osnovu rezultata dobijenih od Svetske zdravstvene organizacije, JECFA (Joint FAO/WHO Expert Committee for Food additives) za svaki aditiv određuje se prihvatljiv dnevni unos, na osnovu kojeg se utvrđuju ograničenja upotrebe u pojedinim namirnicama.
Šta ne želimo u tanjiru?
Stručnjaci savetuju da veštačke boje i zaslađivače treba izbaciti iz ishrane. Kada je reč o deci do dve godine, njihov obrok ne sme da sadrži industrijsku hranu.
''U literaturi se hrana dodatno obojena veštačkim bojama često pominje kao mogući rizik. Potrebno je razlikovati prirodne boje (na primer karoten) od veštačkih boja. Takođe, veštački zaslađivači se smatraju kao rešenje koje nije najbolje u prehrani. Postoje naznake da će emulgatori na bazi fosfata uskoro biti u ograničenoj upotrebi'', kaže Blagojević.
Blagojević ističe da je ključna umerenost i izbalansirana ishrana, jer ne postoji supstancija koja u visokim koncentracijama ne izaziva probleme i objašnjava da je organska hrana neosporno najbolja za organizam, ali podseća da je nema dovoljno.
''Teza o korišćenju organske hrane je neodrživa iz jednog praktičnog razloga, nema je dovoljno, niti će je biti dovoljno. Dakle, industrijska hrana je naša sadašnjost i budućnost, aditivi u hrani su neophodni da bi se hrana održala do krajnjeg kupca i da bi bila ukusnija. Bezbednost hrane u užem smislu se postiže očuvanjem životne sredine, kontrolom upotrebe pesticida, kontrolom procesa proizvodnje i pravilnim pakovanjem. Dakle, bez ikakve dileme, najveće su opasnosti na koje samo mi utičemo - opasnosti od nepravilne ishrane, koja dovodi do zdravstvenih problema'', tvrdi Blagojević.
KutakNet