Ali, tragična sudbina ove porodice počela je mnogo pre Mahirovog skoka sa zgrade, još kada je 2014. počeo čudno da se ponaša, ispostaviće se kasnije zbog, kako je tvrdila njegova majka, brutalnog iživljavanja školskih drugara.
Vezivali ga za radijator, silovali, mučili...
Tog kobnog 14. decembra, mali Mahir je zapalio školsku torbu u kojoj su bile knjige, obuo se, popeo na najviši sprat solitera i skočio. Kada je vest o samoubistvu 14-godišnjaka odjeknula u medijima, niko nije mogao ni da zamisli šta se iza nje krije. Komšije su kasnije ispričale da su videle dečaka koji je sat vremena sedeo na prozoru požarnih stepenica.
*FOTO: YOUTUBE
Šta je bilo u Mahirovoj glavi tih sat vremena, nikada nećemo saznati, ali klupko jezivih okolnosti koje su prethodile samoubistvu počelo da se odmotava dan nakon njegove sahrane, kada je Mahirov drugar pozvao njegovog očuha i rekao da mora da mu otrkije tajnu.
- Otišao sam u stan kod tog dečaka i njegove majke. On je prvo naterao majku da obuče kaput i rekao joj da izađe iz stana. Dva puta je zaključao vrata, uzeo daljinski i pojačao TV na maksimalno. Rekao sam mu da smanji TV, jer možemo tiho pričati toliko da čak kad bi njegova majka i bila tu, ne bi čula razgovor - ispričao je tada očuh malog Mahira, dodajući da se sve saznalo dan nakon sahrane.
- Taj dečak i moj Mahir su prošli isti tretman zlostavljanja. Bili su silovani i to oklagijom iz kuhinje. Vezivali su ih za radijator i terali da govore: "Ja sam gej", Mahirovu majku su nazivali ku****, govorili su mu 'dubi', 'dubson' i slično - ispričao je Dubravko Lovrenović, inače nekadašnji profesor Filozofskog fakulteta.
Pokrenuta istraga
Čim su informacije o brutalnom tretmanu kom je Mahir bio podvrgnut obelodanjene, pokrenuta je istraga koja je trebalo da rasvetli ovaj slučaj i utvrdi eventualne propuste u radu škole. Međutim, niko nije očekivao obrt.
Ispostavilo se da je Kantonalno tužilaštvo utvrdilo da u ovom slučaju nije bilo tragova nasilja, kao ni propusta u radu obrazovne ustanove.
*FOTO: KLIX.BA / PROMO
Iako bi, čini se, ovakvi rezultati istrage trebalo da olakšaju roditeljima dečaka, oni su ostali pri stavu da je Mahir bio izložen vršnjačkom nasilju, da je bio izdat od svih: prijatelja u koje je trebalo imati poverenja, institucija koje su žmurele na nasilje, a kasnije i pravosudne organe koji su morali sankcionisati nasilnike.
Svoj gnev, tugu i ljutnju spakovali su u više desetina redova otvorenih pisama, kojima su se obraćali javnosti.
- Zovem se Alisa Mahmutović i da nisam majka Mahira Rakovca, nedavno tragično preminulog 14-godišnjaka, preko ovog teksta bi se prešlo kao preko svakog recepta za brzo mršavljenje… Majka sam, a moje dete leži u hladnom grobu - početak je potresnog obraćanja.
*Mahirovi roditelji na jednom od protesta / FOTO: YOUTUBE
Ona u njemu, između ostalog, govori i o tome da životi dece "vrede kao letovanje u Turskoj" ili eventualno nekoj solidnoj lokaciji na Bosforu, aludirajući na to da je ceo slučaj zataškan podmićivanjem, ali i da deca dobrostojećih roditelja na visokim pozicijama imaju drugačiji tretman.
- Dragi naši zavodi, inspekcije, međunarodne škole, ministarstva, pedagoški zavodi, nastavni savetnici - čestitamo vam - uspešno odgajate monstrume, sinove fudbalera, sinove veleposlanika, biznismena, monstrume koji se više ne mogu obuzdati ni unutar školskih zidova gde vulgarni, prosto, nasilnički vređaju, pred nastavnicima maltretiraju, u školi oni bezdušno tuku, mrcvare i siluju. Svi ćute. I verovatno će i dalje tako - napisala je Alisa.
Nestanak cele porodice
Nedugo nakon mukotrpne borbe Mahirovih roditelja protiv sistema, medija, pravosuđa, vetrenjača, dogodilo se ono što se nije moglo naslutiti. Alisa i Dubravko oboleli su od kancera.
Ova teška bolest pokosila ih je u roku od nepunih pola godine. U januaru 2017. godine najpre je preminuo Mahirov otac, a nedugo zatim, u junu iste godine i majka Alisa. Izbrisan je jedan dom, nestala je jedna porodica.
Fondacija "Mahir i Aleksa"
Još za života Mahirove majke, osnovana je Fondacija za borbu protiv vršnjačkog nasilja, a ime je dobila po dvojici dečaka koji su skončali na isti način, nakon gotovo istovetnog zlostavljana od strane vršnjaka. Uporedo, u Bosni i Hercegovini su bili organizovani mnogoljudni protesti, kojima je trebalo ukazati na sve veći problem vršnjačkog nasilja.
*FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Podsećanja radi, Aleksa Janković iz Niša izvršio je samoubistvo 10. maja 2011. godine, skočivši s prozora zgrade u kojoj je stanovao s roditeljima, posle brutalnog i višemesečnog maltretiranja od strane vršnjaka, zbog čega je Suzana Popović-Ickovski, tadašnja direktorka škole koju je pohađao, kažnjena sa 500.000 dinara.
(Izvor: blic.rs)