Drum im je crven. Brdašca su kao na drugoj planeti, posuta zelenim kamenom. I putevi u ovom selu nasuti su poludragim kamenom. Ipak, selo je siromašno, a kamen iz majdana na brdu Glavica sada niko ne kopa.
Bilo je površinskih kopanja pre par decenija i tu se stalo. Nisu rađena detaljna istraživanja o blagu pod zemljom. Meštani Ramaće kažu da se po svoj prilici i ne zna kome sada pripada majdan, u čijem je vlasništvu.
Starina Vladimir Đokić (78) iz Ramaće, kopao je poludragi kamen u majdanu gde je radio dalekih 70-ih godina. Sve je trajalo oko sedam meseci.
*Foto: Telegraf
– Radilo je nas desetak u dve smene. Kuda su taj kamen vozili, ne znam. Kad zatvoriše majdan rekoše nama seljacima da je možda i bolje tako, da nam ne bi razrovali put, da nas ne bi selili ako nešto nađu. Nisam o tome posle ni mislio. Navikao sam na naša brda, šarena od raznobojnog kamenja, na crveni put. Mada, dolazili posle toga i neki iz Beograda, bio i neki Grk dva puta, ja ih vodio po celoj šumi. Onda su se ućutali. Ima tome 10 godina – svedoči starac.
*Foto: Telegraf
On kaže da je ipak bilo naznaka da šareni kamen, koji seljanima služi samo da oči odmore i naprave koju česmu ili ogradu, nekima i para doneo.
*Foto: Telegraf
– Ma, bio jedan inženjer, još dok je radio majdan. Pričao nam je ovako – jedan ranac, jedna plata.Rekao nam je da nedeljno kući iz majdana nosi po jedan ranac kamenčića, a svaki taj ranac vredi koliko njegova plata. Mislio sam ja o tome, nije da nisam, ali seljak ne može da stigne – nahrani ovce i svinje, potrči na njivu. Ko da još i ide po šumi i skuplja kamenje. A i sramota me bilo da vučem kamen iz šume, mada su mnogi tokom proteklih decenija odvlačili džakove – svedoči Đokić.
*Foto: Telegraf
A kamenja u najživopisnijim bojama u Ramaći svuda gde čovek pogleda i zakorači. Kada su davno teške mašine iz majdana prolazile seoskim zemljanim putem, izgrebaše tlo i ukaza se crveni kamen. Zove se karneol. Nijedan od ovih puteva nije nasut, ali deluje kao da jesu, jer su mašine odrale krte stene, izmrvile ih i načinile put kao posut kamenom. Poludragim.
*Foto: Telegraf
Geolog Branislav Pašajlić kaže da je uzimao uzorke sa brda Glavica i dobio neke informacije od prijatelja, profesora sa fakulteta u Bugarskoj. Pašajlić kaže da na ovoj lokaciji ima dosta opala.
*Foto: Telegraf
– U prirodi postoje tri draga kamena- dijamant, smaragd, te safir i rubin, koji su isti mineral, a razlikuju se samo po boji. Sve ostalo je poludrago kamenje. Tu su i opali kojih ima u Ramaći. Na nekom kamenju taj opal je u vidu tanke žilice haelita, koja je suviše tanka da bi mogla da se obrađuje, ali ja sam nalazio i one širine i po nekoliko centimetara.
Bilo je ovde skupljača poludragog kamenja, kompaktnih uzoraka od kojih pri obradi neće biti mnogo otpada. Oni u prodaji imaju cenu od oko pet evra po kilogramu, dok u inostranstvu koštaju i do 20. I ostali kamen koga ovde u izobilju ima može da nađe primenu, ali ne za nakit, već za industrijsku proizvodnju. Od njega može da se pravi dodatak za industrijski beton, uz pomoć kog se on stegne za minut, a ne propušta vodu. To je izuzetno vredno kod izgradnje recimo tunela -objašnjava Pašajlić.
*Foto: Telegraf
Za sada lokalitet brda Glavica u selu Ramaća koriste ljubitelji minerala i kristala, i oni koji od poludragog kamenja izrađuju nakit. Ipak, jednom prodavcu nakita godišnje ne treba više od 20 kilograma ovog kamenja, što i nije velika tražnja.
*Foto: Telegraf
Na pitanje zašto je nalazište opala i drugog poludragog kamenja u Ramaći zapušteno, neki kažu zbog nerešenih imovinsko- pravnih odnosa, drugi zbog skupih istraživanja tla, a treći- bog skupe obrade poludragog kamena koji ne vredi dovoljno.
*Foto: Telegraf
Kako bilo, meštani malog sela Ramaća i dalje će jedini u Srbiji hodati i traktore voziti putevima posutim poludragim kamenom.
*Foto: Telegraf
Ovako izgleda poludragi kamen kojim je posuto selo
[youtube height="577" width="770" align="left|right|none"]https://www.youtube.com/watch?v=4JSM4yn2Xjo[/youtube]
(Izvor: telegraf.rs / Autor: Marija Raca)