Obišli smo divlji buvljak u Novom Beogradu koji se nalazi na mestu gde je planirano autobusko stajalište, u potrazi za jeftinim stvarima, a nismo ni znali da ćemo naleteti na pravog nesebičnog heroja.
Njegovo malo nekome znači život, a on nije ni svestan koliko ih je spasio.
Naime, Demir Ramr Račipović (59) je čak 122 puta dobrovoljno dao krv i jedva čeka da prođe dovoljno vremena da bi to učinio i 123. put.
Kada smo ga upitali koji je mu je motiv da daje krv, skromno je slegao ramenima.
*Foto: Telegraf
- Navikao sam da dajem krv, za mene je to normalno. Ne bih ni mogao da zamislim da ne dajem krv, pošto to činim 35 godina unazad - odgovorio nam je dok je pržilo sunce na prostoru koji će uskoro zvanično postati gradilište i mesto buduće glavne autobuske stanice kod Bloka 42..
Demir svakog dana radi na divljem Buvljaku i nada se da će uspeti nešto da proda, jer kako kaže ostao je bez posla pre par godina.
Navikao je da ga ljudi gledaju sa "visine" jer misle da je stvari koje prodaje ukrao ili našao u kontenjeru.
- Ne smeta mi kad me tako gledaju, jer možda je to baš neko čiji sam život spasio tako što sam dao krv. Dao sam krv za ceo Zemun, komšije mi se javljaju kad im treba takva vrsta pomoći jer znaju da ih neću odbiti. Sa ponosom mogu da kažem da sam najaktivniji davalac krvi u Zemunu, a možda i u celom Beogradu - skromno je izjavio naš sagovornik.
- Mogu samo da poručim ljudima da daju krv, jer ništa ne košta, a nekome puno znači -
"Komšija sa "tezge" morao je da se ubaci u naš razgovor, jer kaže osetio je potrebu da se bar na ovaj način zahvali čoveku koji je spasio njegovu snaju.
- Kad je zadnji put dao krv, bilo je to za moju snaju koja je morala da ide na operaciju. Nije ni reč rekao kad smo ga pitali da nam pomogne, samo je uradio ono što radi godinama, dao je krv. Nikad mu to neću zaboraviti - rekao je Naip Damirović (64).
Ali priča zapravo tek počinje, jer se Demir nije "zaustavio" samo na davanju krvi, on je donirao i svoje organe u slučaju moždane smrti.
*Foto: Telegraf
KAD SAM DOŠAO PO DONORSKU KARTICU, SESTRA MI JE REKLA DA SE TO NE PLAĆA, VIDEŠI DA SAM ROM
Još neobičnije jeste što on o tome priča sa toliko skromnosti, kao da se to podrazumeva, kao da to svako radi.
- Video sam na televiziji da organi mogu da se doniraju i otišao sam na VMA i potpisao karticu. Ali, moram da kažem da sam doživeo neprijatnu situaciju, jer me je sestra na vratima "obavestila" da se to ne plaća, jer je videla da sam Rom. Rekao sam joj da sam ja dobrovoljni davalac krvi i znam da se ne plaća, ali ipak želim to da uradim, jer će to možda nekada nekome spasiti život. Počela je da se izvinjava, ali bilo je kasno, jer uvreda je uvreda - ispričao je Damir za "Telegraf.rs".
- Jedino što mi smeta jeste što moram sam da plaćam lekove. Mislim da dobrovoljni davaoci treba da dobijaju lekove besplatno, tako bi i drugi možda više davali krv - završio je svoju priču heroj sa divljeg Buvljaka.
(Izvor: Telegraf.rs / I. Vlajković)