Stomak mu je bio rasporen u obliku krsta, a metak ispaljen u slepoočnicu iz neposredne blizine.
Njegovo telo na obdukciji je pregledao patolog dr Zoran Stanković 6. marta 1993. godine.
- Pronašli smo ga u jednoj jami u obližnjim brdima. Sa telima još nekoliko ubijenih Srba. Bilo je u poodmakloj fazi raspadanja. Dečak je na sebi imao samo stari tamno-plavi radnički mantil. Sa etiketom "Primorje". Ispod - ništa. Identifikovali su ga otac Ilija i majka Desanka - rekao je patolog.
*Spomenik nesrećnom dečaku Printskrin: Youtube/Ivana Petrovic
Desankin sin Slobodan je pod zemljom duže nego što je po njoj hodao. Ubili su ga na najsvirepiji način 1992. godine, kada je imao samo jedanaest godina.
Albanka Elfeta Veseli, iz istog sela, poznavala je Slobodana, naravno. Imala je tog dana pune 32 godine, ali i morbidnu potrebu da i ritualnim iživljavanjem nad 11-godišnjim komšijom "škijom" utoli mržnju. Dokazujući se pred lokalnim Alahovim ratnicima.
Elfete je imala 32 godine kada je masakrirala Slobodana. Ona je uhapšena u Švajcarskoj 25 godina nakon zločina, ali još uvek nije osuđena.
U ovom slučaju naprasno nestaju svedoci koji su videli kako Albanka nesrećnom dečaku seče uši, nožem para trbuh i na kraju puca u glavu.
Za samo mesec dana, sa svojih dugogodišnjih adresa, nestala je polovina od oko 30 najavljenih svedoka tužilaštva. Desetak očevidaca je isključilo telefone i promenilo broj, a nekoliko njih što su se pojavili na suđenju naprasno su zaboravili sve ključne detalje zločina.
U ranu zoru 4. juna porodica Stojanović bežala je kod kumova u zaselak Dženarike. Mali Slobodan se setio da je zaboravio svog psa. Dok su svi spavali iskrao se i vratio po Lesija.
Preplašenog Slobodana uhvatila je Albanka, skinula ga i zverski ubila. Telo mrtvog dečaka završilo je u jami sa još pet Srba.
(Izvor: telegraf.rs)