- Prvi su ga videli radnici koji su izvadili kovčeg. Onda su me pozvali da vidim. Šokirala sam se! Moj Đorđe posle 26 godina nije istrulio. Odmah su mi na pamet pale reči monahinje koja je uz oca Tadeja bila do smrti. Ona je pre nekoliko dana pozvala moju ćerku i rekla joj: "Nemojte, deco, da se iznenadite kada vidite telo" - priča Slavica Božović, Giškina sestra.
Ona je zatim opisala kako je izgledalo telo njenog brata.
- Izgledalo je kao mumija. Koža je bila sasušena, donekle potamnela, ali nigde nije bilo truleži.Videla sam mu ruke i tetive na njima. Kada su ga radnici prebacivali u metalni sanduk, ništa se nije pomerilo. I sada mi odjekuju u glavi reči moga brata: "Biću jači mrtav nego živ". Ovo je samo potvrda da je sve što je govorio istina. Bog ga je blagoslovio, ja to znam - rekla je Slavica za beogradske medije.
Na Centralnom groblju juče je bila i Tanja Matić, supruga pokojnog Branislava Matića Belog, Giškinog najboljeg druga.
- Svi smo se šokirali kada je otvoren kovčeg. Njegovo telo je bilo celo, jedino je odelo na nekim mestima propalo - rekla je Tanja Matić.
Nakon što je telo prebačeno u metalni kovčeg, porodica i Giškini saborci su krenuli put Crne Gore, gde će Božović biti sahranjen u porodičnoj grobnici na groblju u selu u Kuči. Otac Amfilohije će držati parastos.
Postojeći spomenik na Centralnom groblju u Beogradu ostaće gde jeste, za uspomenu.
Naš istaknuti patolog Zoran Stanković objašnjava da su se ovakvi slučajevi već dešavali.
- To znači da je u grobnici bilo strujanja vazduha i da je došlo do isušivanja posmrtnih ostataka, takozvane mumifikacije, pri čemu su mekotkivne strukture očuvane sasušene, skvrčene. Telo izgleda kao pergament hartije i na njemu mogu da se registruju povrede odranije - rekao je Stanković.
Podsećamo, pre mesec dana održan je pomen, na koji je došlo oko 100 ljudi. Nekoliko njih bilo je i u majicama Srpske garde.
Božović je osnovao paravojnu formaciju Srpska garda zajedno sa vođom Srpskog pokreta obnove Vukom Draškovićem i Branislavom Matićem.
Kako su prijatelji govorili, bio je gospodin čovek sa manirima, obišao je svet, govorio nekoliko jezika. Cela njegova soba bila je u knjigama, od poda do plafona, na svim jezicima koje je govorio. Naučio ih je putujući i boraveći u zatvorima. Pričalo se i da je držao predavanja zatvorenicima, učio ih jezicima.
Ubijen je na ratištu u Gospiću 15.9.1991, samo dan pred rođendan.
(Izvor: telegraf.rs)