Povodom izjave ministarke saobraćaja Zorane Mihajlović da "žene treba pustiti da rađaju kada one to žele", što je bila reakcija na reči patrijarha Irineja da su "žene dužne da rađaju", oglasila se i Informativna služba SPC.
"Svakom iole dobronamernom čoveku, upoznatom sa činjenicom da svake godine u Srbiji umre 30.000 ljudi više nego što se rodi, apsolutno je nesporan apel Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Irineja, izrečen 24. oktobra 2017. godine na Sajmu knjiga u Beogradu, tačnije na promociji filma i knjige 'Zatiranje Srba u Bosni i Hercegovini u 20. veku', 'da preporučimo našim materama da su dužne da rađaju decu, po Božjem blagoslovu i daru datom majkama, da na taj način ostanemo u istoriji'", piše u saopštenju SPC koje je potpisao episkop bački Irinej.
U tekstu pod naslovom "Episkop bački Irinej: Zorana Mihajlović opet nastupila u ulozi samopostavljenog oberprokurora" dalje piše:
Čak i te jednostavne, najdobronamernije reči Svetejšeg, utemeljene u zapovesti Božjoj: "Rađajte se i množite se i napunite zemlju" (Post. 1, 28), reči koje su izraz njegovog decenijama sticanog duhovnog iskustva koje duboko sagledava našu nacionalnu tragediju, postepeno nestajanje sa lica zemlje, bile su povod gospođi Zorani Mihajlović, potpredsednici Vlade Srbije, da Patrijarhove reči stavi u kontekst ratova i stradanja.
Time je gospođa Mihajlović potpuno svesno podržala nemačku književnicu Hertu Miler, koja je samo dan ranije za ratove u bivšoj Jugoslaviji optužila srpski narod i Srpsku Pravoslavnu Crkvu.
Motivacija gospođe Miler, zasnovana na istorijskim kompleksima i porodičnom vaspitanju, jasna je i neupitna. Verujemo da motivacija naše Tuzlanke da Patrijarhove reči o deci i o blagoslovu i radosti rađanja izvrće i stavlja u kontekst ratnih stradanja, nije politička, što znači da ona ne očekuje da će tako sebi i političkoj stranci kojoj pripada doneti glasove na izborima.
Pre će biti da je njena motivacija lične prirode, da je zapretena negde u njenoj podsvesti i da joj treba pomoć duhovnika.
Nažalost, brzopleta lakoća sa kojom svisoka kritikuje poglavara Srpske Pravoslavne Crkve može se tumačiti i kao njena otuđenost od te Crkve, Crkve njenih predaka. To jeste njeno ljudsko i građansko pravo, ali u tom slučaju ona ne raspolaže nikakvim kriterijumima na osnovu kojih bi meritorno mogla da procenjuje sadržaj i vrednost Patrijarhovih poruka.
Ne znamo da li je tako, no ako jeste, onda bi joj umesto pomoći duhovnika dobro došla i pomoć nekog trezvenijeg političara, a po potrebi i psihologa.
Kao ubeđena privrženica "evropskih", možda i "evroatlantskih", vrednosti i standarda, ona je i veliki poštovalac ljudskih prava, naročito ženskih prava, iako verovatno ne zna da je tim pravima izvor u hrišćanskoj etici, odnosno u hrišćanskom učenju o neprikosnovenoj vrednosti i dostojanstvu svake ljudske ličnosti.
Zna se, međutim, da osnovno ljudsko pravo jeste pravo na život. Zato pitam gospođu ministarku: da li embrion, nerođeno dete, novo ljudsko biće u utrobi majke, ima pravo na život? I da li bilo ko, a pogotovu roditelji (ne apostrofiram posebno majke), ima pravo da oduzme bilo čiji život, u tom broju i život svog nerođenog, ali već postojećeg deteta?
Kako to da se za ubistvo novorođenčeta ide na robiju, a o ubistvu potpuno nevinog i nezaštićenog budućeg novorođenčeta slobodno i nekažnjivo odlučuje samo i isključivo žena, kako tvrdi gospođa Mihajlović? Gde je tu moral, gde savest, gde duša, gde elementarna ljudskost?
Pitanje braka i porodice, pa i pitanje rađanja ili abortusa kao alternative rađanju, nije prevashodno pravno, političko, demografsko i sociološko pitanje nego egzistencijalno, etičko i aksiološko pitanje. Sapienti sat!