SRÐAN: Mi smo oboje masteri istorije, zajedno smo studirali i tu smo se upoznali. Pošto smo nakon studija planirali brak i sve ostalo, dogovorili smo se da damo sebi godinu dana vremena da se zaposlimo u struci ili da započnemo nešto novo.
Bili smo veoma raspoloženi da nađemo posao, ali se ispostavilo kao veoma teška misija. Dali smo sebi godinu dana jer sve preko toga bi bilo gubljenje vremena, a sve ispod toga bilo bi neozbiljno. I pošto posao nismo našli, odlučili smo da odemo kod mojih roditelja u Bešenovo, to je jedno malo selo od 800 stanovnika u opštini Sremska Mitrovica. Rad sa destilerijom pokrenuli smo 2016. Želja nam je bila da budemo prepoznatljivi po destileriji, zato smo rakijama i davali ime po brojevima.
Na primer, rakija od breskve je broj 1, jer ta rakija jeste naš favorit, tu je onda rakija od šljive pod rednim brojem 2, medovača je pod brojem 3 i ako budemo radili rakiju od jabuke, to će biti broj 4. Kompletno voće koje koristimo je ili naše ili smo otkupili od meštana iz okoline sela.
Ovaj posao ne bismo mogli da započnemo sami i bez pomoći naših roditelja, jer nismo imali svoj kapital, ali svu infrastrukturu, rušenje i građenje objekata radili smo sami. Mislim da bez čvrstog dogovora s porodicom to ne bi moglo da uspe. Svaki savet roditelja rado prihvatamo. Planiramo da ostanemo pri onome što sada nudimo, ali moramo da vidimo i šta tržište traži. Nemamo nikakve megalomaske zahteve za budućnost.
Želja nam je da ostanemo mala porodična firma i jedino nešto ozbiljnije, u smislu proširenja posla, odnosilo bi se na seoski turizam, gde bismo iskoristili sve geografske prednosti Bešenova i možda spojili istoriju i rakiju.
VANJA: Kada mi je Srđan prvi put predstavio ideju s destilerijom, bila sam baš oduševljena. Nisam imala nikakav problem da dođem i živim u Bešenovu, uprkos tome što sam rođena u Novom Sadu. Volim selo zbog slobode i tišine. Istina, da smo pronašli posao istoričara, možda bismo i ostali u Novom Sadu, ali mislim da je ovako ispalo bolje.
Srđan me čuva od teških poslova, ali radim manje-više sve. Osim punjenja i pražnjenja kazana, nijedan posao nije toliko fizički zahtevan da ne bih mogla da ga radim. Znao je Srđan da me ostavi samu da pečem rakiju dok on ode po novu turu voća. Ipak, pakovanje i marketing – tu sam ja malo više uključena.
Možda bi neko pomislio da je ovo posao kojim se isključivo bave muškarci, ali nije tako. Od svih rakija najviše volim kajsiju, ali za žene je najzanimljivija medovača. Još nismo prodali sve što smo proizveli, ali potražnja stalno raste. Ljudima smo zanimljivi jer smo mladi bračni par koji se bavi rakijama, ali ovo je jedan vrlo ozbiljan posao.
Da bi neko krenuo sa destilerijom, potrebno je oko 10.000 evra. Nama je u startu pomogla i država sa svojim fondovima i neke nevladine organizacije, tako da nismo sav novac morali sami da isplatimo. Za početak je važno napraviti dobar biznis-plan.
Nas dvoje smo pravili neku računici i došli do toga da je potrebno oko dve godine da se uloženi novac vrati i da se počne sa kakvom-takvom zaradom. Za sada zarađujemo dovoljno da pokrijemo redovnu proizvodnju i prateće troškove.
Prve godine smo proizveli oko 1.000 litara, ali ne planiramo da proizvedemo više od 3.000 litara rakije godišnje. Želimo da ostanemo porodična destilerija.
(Izvor: newsweek.rs)