O tome se nedavno polemisalo na domaćem Reditu.
Jedan korisnik ove društvene mreže pokrenuo je diskusiju rečima da često čuje kako se ljudi žale na standard u Srbiji, na loše plate za poslove koje obavljaju i cene za koje se svi slažu da su na nivou evropskih zemalja.
FOTO: REDDIT PRINTSCREEN
I kažu kako određen posao rade za, recimo, 700 evra, dok je isti u Nemačkoj plaćen 4.000 evra, a cene hrane, tehnike, restorana skoro iste…
FOTO: REDDIT PRINTSCREEN
Tim povodom oglasili su se mnogi koji su podelili svoja iskustva ili iskustva svojih bližnjih koji znaju kako je raditi u inostranstvu.
FOTO: REDDIT PRINTSCREEN
U jednom od komentara se navode primeri za puno radno vreme i platu nakon poreza u Finskoj. Tu se vidi da, na primer, vaspitačica ima platu od 1.500 evra, poštar oko 1.700 evra, hirurg 3.500 evra, iskusni programer 4.500.
FOTO: REDDIT PRINTSCREEN
Navodi se i da za stan otprilike treba dati oko 800 evra.
FOTO: REDDIT PRINTSCREEN
FOTO: REDDIT PRINTSCREEN
Više se isplati biti kuvar u Belgiji nego bankar u Londonu
Ističu neki i da je vrlo važno koja strana država je u pitanju jer, kako kažu, u Britaniji je početna plata u elitnim investicionim bankama 70.000 godišnje, odnosno 4.150 mesečno posle poreza.
FOTO: REDDIT PRINTSCREEN
Dakle, više se isplati biti kuvar u Belgiji nego bankar u Londonu…
FOTO: REDDIT PRINTSCREEN
Pojedini daju i primer koji pokazuje koji sve faktori utiču na platu u inostranstvu.
FOTO: REDDIT PRINTSCREEN
U svemu se ipak postavlja jedno važno pitanje, a tiče se odnosa zarade i rashoda, tj. koliko čoveku ostane preko.
FOTO: REDDIT PRINTSCREEN
FOTO: REDDIT PRINTSCREEN
Dakle, priče da čistačica u Nemačkoj radi za 6.000 mesečno i nisu realne, ali je izgleda stvar u tome što se od onih 20 odsto plate što pretekne kad se poplaćaju svi računi može mnogo više nego sa balkanskih 20 odsto.
FOTO: REDDIT PRINTSCREEN
Pod uslovom da ovde išta uopšte pretekne…
FOTO: REDDIT PRINTSCREEN