Željko, kako ćete provesti preznike i da li vam je žao što je vaš posao takav da ne možete uvek da budete u okrilju porodice? Marija, Čačak
- Potrudiću se da zabavim i uveselim kako sebe tako i, nadam se, brojnu publiku koja bude došla na trgove u Beogradu i Brčkom, gde sviramo. Radujem se tome i ovih dana se vredno pripremam zajedno sa mojim bendom za nastupe koji slede. Imamo novi abum pa ćemo svirati i nekoliko potpuno novih pesama premijerno. Verujem da će i moja porodica biti tu, pre svega u Beogradu tako da ćemo na neki način zajedno uživati.
Kakva su vaša sećanja iz detinjstva kada su praznici u pitanju? Darko, Novi Sad
- Bajkovita... puna konfeta, ukrašenih izloga, jela i slatkiša koja je moja majka iznosila na sto samo u posebnim prilikama, a Nova godina je bila jedna od takvih. Ponekad, zavisno od našeg dobrog vladanja i dobre volje roditelja, ukrašavali smo jelku, ali onu pravu, čiji je busen danima širio miris po dnevnoj sobi. Nažalost, u Mostaru sneg retko pada, ali je bilo dovoljno da severac zamiriše na njega pa da u mojoj mašti zaigraju likovi i slike sa novogodišnjih čestitki koje smo slali i primali od naših najbližih. Te čestitke su kasnije ukrašavale vitrinu skoro do proleća.
ŽELJKO SAMARDŽIĆ • ZORAN ILIĆ / RAS SRBIJA
Čitali smo da u svemu ugađate unucima. Da li ste im ispunili novogodišnje želje? Ana, Ljig
- Osluškujem njihove želje i stalo mi je da ih obradujem, ali i nagradim na neki način. Drago mi je što su sve troje skromna deca i znaju da se raduju poklonima. Iako više ne veruju u Deda Mraza, njihov deda će se potruditi da im ostvari poneku želju i ostavi ispod jelke.
Imate li vi neostvarene želje i koje su to? Goran, Kikinda
- Moram priznati da sam većinu svojih želja ostvario, a neke sam u međuvremenu prestao da želim. Nove se svakodnevno rađaju, a kako čovek stari shvata da je zdravlje najdragocenije, pa i moje želje ide u tom pravcu.
Promenili ste potpuno imidž u 2017. godini. Kakve su reakcije žena koje su vaši najverniji obožavaoci? Maja, Beograd
- Nekima se sviđa, a nekima ne. Ovi kojima se ne sviđa kažu da sada izgledam znatno starije. Znate kako to ide sa ukusima... Hteo sam da sa novim albumom napravim i jednu promenu u vizuelnom identitetu pa sam uz pomoć nekih prijatelja došao do ovoga što, kako kažu, liči na Vajferta, Sandersa, Mraza... Mislim da sam postigao cilj, a to je da sam zaintrigirao ljude. Znate, to je vrlo važno u ovom poslu. Mislim da moda danas dozvoljava sve, a na tebi je da izabereš odelo u kojem se dobro osećaš.
Sa suprugom Majom slavite ove godine 40 godina braka. Ima li recepta za očuvanje braka, naročito što ste deo estrade, a tu je teško sačuvati porodicu? Kaća, Stara Pazova
- Godinama unazad često mi upućuju takvo pitanje, pre svega novinari. Pokušavam da odgovorim, a u stvari uvek ostanem nedorečen jer mislim da taj univerzalni, čarobni recept koji dvoje venčanih drži u srećnoj vezi dugi niz godina ne postoji. Ono u šta sam siguran je da je ljubav neophodna jer samo uz nju sve ima pravi smisao. Maja i ja smo bili jako mladi, ali i odvažni da se upustimo u takvu jednu avanturu zvanu brak. Ludom i zaljubljenom toga ne manjka! Tada smo kao i danas slušali šta nam srce govori i eto izgleda da nas je taj kompas dobro usmeravao. Srećni smo još uvek zajedno. Karijera je došla u prilično zrelim godinama, tako da je među nama poverenje već tada bilo neupitno. Ona je uz to uvek imala razumevanja za moju profesiju i znala se nositi s tim.
Ove godine Sergej Ćetković je zakazao koncert za Osmi mart, mnogi kažu da je vaš naslednik. Šta vi mislite o tome? Nađa, Gornji Milanovac
- Sergej je moj prijatelj i kolega čiji rad cenim, a to sam pokazao na početku njegove karijere, kada je bio drag gost na nekim mojim velikim koncertima. On je dobar primer muzičara koji je istrajao u svom pogledu na muziku i njegova popularnost je zaslužena. A što se tiče koncerta, moja promotivna turneja novog albuma “Mila” kreće upravo iz Beogradske arene u martu 2018.
ŽELJKO SAMARDŽIĆ • GORAN SRDANOV / RAS SRBIJA
Kako ste sada sa zdravljem, da li ste promenili način života zbog bolesti? Rada, Kragujevac
Možda sam malo usporio jer sam shvatio da više nemam 30 ili 40 i neku godinu. Nekada sam bio i vozač i pevač, multipraktik jednom rečju, a sada više vodim računa o tome da posle napornih gostovanja priuštim sebi i malo odmora. Zabrinuo bih se kada me u ovim mojim godinama ništa ne bi bolelo. Mogu reći da sam još dobro prošao. Male probleme sa štitnom žlezdom rešavam svakodnevnim konzumiranjem jedne tablete od 120 mg i to je zasad sve kako treba.
Vaša životna priča nije nimalo laka, ali je izuzetno poučna. Iz sigurnog života u Mostaru otišli ste u izbeglištvo, izgubili ste sve što ste imali. Kako danas gledate na taj period, koje su vam najbolnije uspomene? Ranka, Trebinje
- To je daleko iza mene, pa i ta bol. Braja mi je poklonio pesmu koju nisam snimio, ali je ponekad zasviram sa sebe i podseti me na to ružno vreme, a stihovi glase „’92, vozovi kasne, ljudi kao laste odlaze, da se ne vrate...”. Moja sudbina je samo jedna u moru nesreća koje je doneo rat devedesetih. Ja sam neko kome se sreća osmehnula ili sam je zasluženo ugrabio i zahvalan sam na tome.
Kažu da sada sa bradom podsećate na Deda Mraza. Da to zaista jeste, kome biste najpre ispunili želje? Biljana, Ljig
- Onima kojima je najpotrebnije, a takvih je nažalost mnogo. Drago mi je da barem podsećam na tog dekicu. ”Želim vam da vas ne boli ono što vas je bolelo, a da vas voli ono što vas nije volelo”, rekao bi Duško Radović. Uživajte u nadolazećim praznicima i budite mi srećni, veseli i raspevani!
(Izvor: pulsonline.rs)