Bolna kolena, koja zbog oštećenih i istanjenih hrskavica gotovo da i ne funkcionišu, nisu više doživotna muka. Stručnjaci Instituta za reumatologiju, pod vođstvom profesora Nemanje Damjanova, u februaru dovršavaju dvogodišnju studiju lečenja celularnim matriksom, trenutno najsavremenijom metodom na svetu, koja vraća kolenu pokretljivost i produžava mu vek.
Celularni matriks je smeša krvne plazne, trombocita i hijaluronske kiseline, koja se ubrizgava u koleno i vraća mu funkciju. Zahvaljujući ovoj metodi, dok je još bila u eksperimentalnoj fazi, Rafael Nadal je izlečio velike probleme s hrskavicama kolena i vratio se tenisu.
Iako nove metode lečenja obično razvijaju medicinske kuće najbogatijih država, studiju o celularnom matriksu međunarodne institucije poverile su beogradskom Institutu za reumatologiju, što je izuzetno priznanje. Kada u februaru 2018. završe ovaj projekat, srpski stručnjaci nastavljaju rad na još savremenijoj metodi, koja pri lečenju kolena kolena koristi i matične ćelije.
- Jedna od najsavremenijih metoda za koleno, ako ne i najbolja, trenutno je celular matriks, gde kombinujemo plazmu obogaćenu trombocitima sa faktorima rasta i hijaluronsku kiselinu. Cilj je da se donekle regenerišu strukture kolena, zglob podmaže i omogući mu se bolja funkcija. Da bi koleno živelo, ono mora da se kreće, jer bez pokreta nema ni difuzije kojom se hrani. Mi mu omogućavamo pokret i produžavamo životni vek - kaže član lekarskog "drim tima" Instituta za reumatologiju mr. sci. med. dr Branko Barać, specijalista interne medicine i sertifikovani EULAR trener za muskuloloskeletni ultrazvuk.
Ultrazvuk se pokazao kao najbolji način dijagnostifikovanja problema s kolenima, koji ima veliki broj ljudi, osim aktivnih sportista, javlja se kod osoba srednjih godina. Dijagnoza je najčešće gonoartoroza ili gonoartritis kolena, dva naziva istog problema - oštećenje hrskavice. Prvi simptomi javljaju se prilikom svakodnevnih aktivnosti: bol tokom penjanja ili češće silaženja niz stepenice, prilikom čučnja, izlaska iz kola i kade, kod skidanja i obuvanja čarapa. Stručnjaci instituta za reumatologiju dijagnostifikuju oštećenja hrskavice jeftinim i široko dostupnim metodom.
- Glavni "alat" nam je ultrazvuk jer na licu mesta vršimo procenu oštećenja hrskavice i drugih struktura kolena. Rendgenom ili magnetnom rezonancom dobija se statičan snimak, dok kod ultrazvuka menjamo položaje i sonde, kako kolena tako i pacijenta. Tako se najbolje procenjuje izliv u kolenu, kinetika pokreta kolena, tetiva i njena struktura, ligamenti i naravno hrskavica - ističe naš sagovornik.
Merenja tokom studije o primeni celularnog matriksa dokazala su da je moguć prirašataj hrskavice. Nije istog kvaliteta kao ona koju smo imali u 20 i 30 godina, ali nema više onog bolnog trenja kost o kost.
- Celularni matriks nije čarobni štapić, ali je trenutno nešto najbliže njemu. Ova metoda je najuspešnija u populaciji 40 do 60 godina, ali smo je uspešno primenjivali i kod starijih pacijenata. Cilj je da se radni vek kolena produži do 75, 80 godina, a posle eventualno ugradi veštačko koleno. Proteze imaju vek trajanja i veoma je značajno da koleno duže traje kako se ljudi ne bi dva ili tri puta operisali - naglašava dr Barać.
ORTOKIN POMAŽE SPORTISTIMA
Naši stručnjaci primenjuju i metodu ortokin, koja je slična celularnom matriksu na proizvodu sopstvene krvi, pri čemi se dobijaju i neki protivupalni faktori i regenerativna sposobnost. Ona se često koristi kod sportista za lečenje upale tetiva, skakačkih kolena, oštećenja različitih struktura rotatorne manžetne ramena, ahilovih tetiva.
MATIČNE ĆELIJE
Lekari Instituta za reumatologiju radiće studiju najsavremenije svetske terapije kolena primenom matičnih ćelija. - Ta terapija je već u upotrebi kod nas, a nameravamo da u kontrolisanim studijama dokažemo koja i kakva primena matičnih ćelija daje najbolje rezultate u terapiji hrskavice kolena. Tu je neophodan multidisciplinarni pristup, koji uključuje fizijatre, terapeute, ortopede jer nijedna povreda kolena nije ista i timski rad je izuzetno važan - kaže za "Život plus" dr Branko Barać.
(Izvor: novosti.rs / B. Subašić)