Ovaj par iz Užica nije mogao dobiti bolji dar posle novogodišnje noći i to kao nagradu za neverovatnu istrajnost i jačinu volje i nade koje su uspevali da održe. Protiv steriliteta vojevali su bitke 12 godina, a svaki poraz odnosio im je postotke šanse da ikada dobiju bebu. Svi procenti nade mogli su se pobrojati na prste jedne ruke.
- Dobro pamtim dan kada mi je dobar prijatelj, doktor, rekao: „Šanse su vam jako male i sa vantelesnom oplodnjom zbog disbalansa hormona, možda pet odsto“. „I to je šansa“, odgovorih mu i ubedih sebe da neko nema ni toliko - priča za „Blic“ ponosni otac Dušan.
Lavinu loše slutnje koju proturiše kroz glavu svih ovih godina teško je objasniti. Ne žele ni reč o trošku, ni brda novca ne vrede njihove sreće. Prkos maloj verovatnoći i veri koji su ih vodili na putu do roditeljstva – to je priča koju Puzovići žele da razglase. Kažu, „nek ova naša ispovest bude vodilja svima koje iste nedaće more, nek se i jedna beba rodi – vredeće“.
- Početak borbe je bio jako težak. Trebalo nam je par godina da se suočimo sa tim da je skoro nemoguće da dobijemo decu prirodnim putem. U međuvremenu supruga je operisala štitastu žlezdu, tako da su šanse male bile i za vantelesnu oplodnju - kaže Dušan.
Prvi neuspeli pokušaj u Valjevu, drugi u Beogradu. Oba o trošku države. Onda pauza od godinu i po da bi se Valentinin organizam pripremio za nove cikluse.
- Gomila laboratorijskih rezultata svega mogućeg što postoji u čoveku. U šali smo pričali da, ako ne uspemo, možemo otići kao prvi putnici na Mars bez lekarskog pregleda, jer smo sve analize obavili. Potom je stigao novi problem. Supruga je dobila i trombofiliju, poremećaj krvi, koji je dodatno otežao ionako tešku situaciju. Otišli smo kod profesorke dr Svetlane Vujović u Beograd koja je uspela da reguliše hormonski status supruge i dala nam šansu da uspemo kroz sledeće cikluse - priča otac.
Treća vantelesna oplodnja, Prag. Puzovići su na konkursu iz gradskog fonda Užica dobili 150.000 dinara, i dodali još svog novca. Dobre vesti iz Češke, Valentina je ostala trudna. Šest nedelja sada već realne nade da će dočekati da im čedo kaže „tata, mama“. A onda novi šok – Valentina je imala spontani pobačaj.
- Kiretaža, oporavak, pa opet iznova. One procente verovatnoće više nismo ni marili. Žarko smo želeli dete, nismo hteli da odustanemo. Hrabrili smo se, istrajaćemo, pobedićemo - priča Valentina.
Novu energiju dao im je dr Rade Marković, poznati ginekolog iz Užica, kome Puzovići duguju najveću zahvalnost za roditeljstvo.
- Govorio je „hrabro, samo napred, guraćete vi dečja kolica jednog dana“. A mi smo taj san sanjali od kada smo se venčali. Pred četvrti pokušaj Valentini se pojavljuju polipi koje joj odstranjuju dva puta u roku od sedam dana pred odlazak. Opet Prag, ista klinika, supruga opet ostaje trudna. I opet spontani, ovoga puta u osmoj nedelji. Kiretaža, oporavak... Tad smo uvideli da nam u stvari jako malo nedostaje da uspemo i to nam je bilo novi talas ohrabrenja da istrajemo - prenosi tada Dušan.
Puzovići su se prošle godine uputili po novu priliku u Prag, peti pokušaj vantelesne oplodnje.
- Veliki četvrtak 2017. Moja supruga je opet trudna. Radost je pomutila nova vest lekara – gestacijski mešak je bio jako nepravilan, što je indikacija za spontani pobačaj. I onda kreće strah od svakog ultrazvuka, od svakog grča u stomaku i odlaska na kontrolu. Dr Marković je pratio trudnoću i danonoćno bio na raspolaganju. Povukli smo se u vikendicu van grada gde smo provodili dane moleći se za čudo. I hvala Bogu, podario nam je dete - iskri tati suza radosnica.
(Izvor: blic.rs / Vladimir Lojanica)