Posledica ove sumorne statistike je pusto selo u koje mladi sve ređe zalaze. Zato ne treba da nas začude predviđanja da će u narednih 15 godina pored 1.600 napuštenih, izumreti još 1.200 sela od ukupno 4.709 koliko ih je trenutno.
Iz tog razloga je Telegraf uradio istraživanje šta sprečava mlade, pogotovo žene, da dođu na selo i tu ostanu da žive, rade i proširuju porodicu, kako bismo saznali da li je priča prenaduvana ili je u pitanju naša najcrnja realnost.
- Da li je teško naći poštenu ženu koja bi da radi i bude domaćica? Je li se lakše oženiti u gradu ili na selu? Kakva su iskustva ljudi koje vi znate, s kakvim ste se vi slučajevima do sada susretali i da li je priča da žene neće na selo u stvari laž? - neka su od pitanja koja smo postavili meštanima manjih mesta u zemlji, kojima je i država obezbedila neku vrstu podsticaja za opstanak na selu u vidu 10.000 evra namenjenih razvoju poljoprivrede, pre svega biljnoj i stočarskoj proizvodnji.
Evo šta vi kažete o tome koliko su takvi koraci delotvorni, a bojazan opravdana, te da li ima nade za srpsko selo:
Sve su pobegle sa sela!
- Sve žene ili devojke koje su mogle da pobegnu iz sela, već su pobegle. U većini sela Srbije, a i u okruženju, uglavnom žive starci, starice i poneki neženja u poodmaklim godinama čije su šanse da se oženi ravne fantastici. I u ravničarskim selima mnoge kuće su bez žitelja. To je žalosna stvarnost koja se teško može promeniti.
Pre će u grad da gladuju, nego u štalu da rade
- Nema šanse da se žena uda na selo, pa čak i ona iz najnižeg staleža. Ženi se onaj što ima posao i dobru platu, a da dođe da muze krave, nema šanse. I moja bivša je bila kod mene dok joj nisam rekao "ajd u štalu", a ona pobeže kod mame da gladuje, a kod mene je imala med i mleko, al smrdi joj rad, radije tamo gladuje, samo da ne radi.
Nemam para za izlaske, u suprotnom bih se lako oženio
- Ja da imam ko što nemam, ja bih se sutra mogao oženiti. Ali j..u pare za izlazak. Iako to nisu neke pare, ali kad nemam za rasipanje. Izađem s vremena na vreme, ali da mogu izlaziti kao svi moji vršnjaci, ja bih mogao da se oženim na selu kad god bi poželeo.
- Zato što današnje generacije ne žele u selo da rade, već u stan, šetnja gradom, ispijanje kafe u kafićima..
Beograđanka, a radi sve seoske poslove
- Sve zavisi od osobe do osobe. Imam snajku iz Bg, došla je žena na selo i tu je nekih 19-20 godina i svaka joj čast, sve radi od seoskih poslova...
Nije do sela, nego do mladoženje
- Sve zavisi od toga kakav je mladoženja. Ako ćeš da se ženiš a i dalje na prvom mestu da su ti mama i tata, sve jedno je onda odakle si, tj. mladoženja.
Ti momci sa sela su krivi a ne mesto gde žive. Znam čoveka koji je podstanar 17 godina jer se njegovoj majci nije svidela snajka.
Ja sam devojka iz grada, ali nam je lakše na selu
- Ja sam se udala i došla kod njega na selo iz grada. Nije ništa teško. Lakše nam je na selu, uhranimo živinu i svinje, imamo svoje meso, svoju hranu, baštu, malo njive i bolje je nego u gradu. U gradu sve mora da se kupi. A ko to može u današnje vreme sa prosečnim platama?
Kriva je loša infrastruktura
- Pretpostavljam da su sela pusta zbog infrastrukture. Selo mora imati puteve, struju, vodu, telefon, školu i poštu u blizini. Nije teško živeti nigde ako ima osnovnih uslova.
- Doktor za decu radi jednom nedeljno, vrtić 5 km, pošta 5 km, vodovod nemamo takođe, kanalizaciju, doduše uradili su gasovod kojeg nemamo i neće ga ni biti a vrela voda iz TENT-a se prosipa u Savu. E to tera našu decu u grad, a živim na tetitoriji grada Bg. 50 posto momaka se nije oženilo jer devojke žele lakši život, što je i normalno.
Svi su pobegli u inostranstvo
- Po selu nema ljudi jer svi beže u inostranstvo za boljim životom.
(Izvor: telegraf.rs)