DOBROVOLjNO smo došli ovde i zahvalan sam Bogu i njegovom preosveštenstvu, episkopu raško--prizrenskom i kosovsko-metohijskom Teodosiju, koji mi je dao blagoslov i postavio me za služitelja ovog hrama. Imamo sve što nam je potrebno za život i lepo nam je, a što je najbitnije, uglavnom je mirno, ukoliko se izuzmu sitne verbalne provokacije.
Ovim rečima, u razgovoru za "Novosti", starešina Hrama Svetog Save u južnom delu Kosovske Mitrovice jerej Saša Mitrović (29) opisuje radost zbog toga što je sveštenički život započeo u ovom hramu, u kojem se još kao dečak molio Bogu, kada je sa porodicom izbegao iz rodnog grada, Peći... Njegovim dolaskom sa suprugom Marijom (27), septembra prošle godine, posle punih 11 godina oživeo je hram, spaljen u Martovskom pogromu 2004. godine. Ispred crkve posvećene prvom srpskom arhiepiskopu, Svetom Savi, objašnjava da on i supruga borave u parohijskom domu, čija obnova još traje.
- Veliki je blagoslov što posle 11 godina u ovom hramu ima sveštenika koji je crkvu napustio u Martovskom pogromu, kada je i sama crkva stradala, jer je njena unutrašnjost spaljena u potpunosti, ali obnova traje već nekoliko godina. Osim crkve obnavljaju se i porta i parohijski dom i nadamo se da će svetinja kojoj je ove godine jubilej, 120 godina od kada je sazidana, ponovo zasjati nekadašnjim sjajem i da će je posećivati sve veći broj vernika - priča nam jerej Saša, koji predaje veronauku u osnovnoj školi "Branko Radičević" u severnom delu Mitrovice.
I dok objašnjava da su on i supruga Marija jedini Srbi u ovom delu KiM, ukazuje na to da zasad veći broj vernika dolazi o značajnijim praznicima, za Božić ili Uskrs, kao i da ih je bilo i nedavno, na praznik prenosa moštiju Svetog Save, nedeljom i drugim praznicima. Ima ih, kaže, nekada pet, šest, nekada desetak, ali najbitnije je što dolaze i posećuju svetinju. Na pitanje da li se vernici boje dolaska do crkve koja se nalazi na ulazu u južni deo grada, nedaleko od skretanja sa magistralnog puta Priština - Kosovska Mitrovica koje vodi ka severnom delu Mitrovice, sveštenik odgovara da oni koji dolaze ne razmišljaju o strahu.
- Oni dolaze u crkvu i idu ka onome ko je ljubav, a to je Bog. Koračaju i s tom verom i dolaze, tako da sam siguran da je strah odsutan kod vernika koji posećuju ovu crkvu sa ljubavlju odnosno dolaze na liturgije - priča sveštenik Saša. - Sada nema organizovanih dolazaka do crkve, već vernici iz severnog dela grada dolaze uglavnom pešice i posle liturgije ostaju kako bi porazgovarali i prisetili se prošlih vremena.
Sa suprugom najveći deo vremena provodi u parohijskom domu pokraj crkve. Naš sagovornik ističe da do sada nisu imali većih problema, osim verbalnih provokacija kada izlaze iz automobila ili kada kosi travu i uređuje dvorište, koje je sa svih strana opasano bodljikavom žicom.
- Srećom, i tih provokacija je sada manje - kaže sveštenik koji veruje da će raseljeni Srbi početi da se vraćaju u ovaj deo grada, gde ih je do 1999. bilo oko 4.000.
ODRASLA KRAJ MANASTIRA
SVEŠTENIKOVA supruga Marija kaže da joj je boravak u konaku Hrama Svetog Save u južnom delu Mitrovice prija i da joj ništa ne nedostaje. O strahu, kaže, ne razmišlja, već nastoji da vreme kada je sama upotpuni na najbolji način.
- Ja sam srećna što sam ovde, jer sam i sama odrasla kraj manastira Gračanica i nekako mi je ovaj crkveni život blizak - kaže nam Marija, apsolvent na Medicinskom fakultetu u severnoj Mitrovici.
(Izvor: Novosti )