Jedna Ruskinja zna da savije sarmu i napravi kozji sir. Svetlana Stojanović odlučila je da se iz ruske prestonice preseli u resavski kraj. Uz sve to, ova neobična Moskovljanka zna i najneverovatnije činjenice o srpskim manastirima i crkvama. Već dve godine radi kao kustos u Parku minijatura u Despotovcu.
Ravanica, Dečani, Žiča – 17 puta manji od prirodne veličine. Nalaze se u Parku minijatura u Despotovcu. Neobičnije od ovih manastira je jedino to što priču o njima kazuje jedna Ruskinja.
„Bila sam pre 12 godina na moru u Crnoj Gori i meni se svideo srpski jezik i počela sam da ga učim, uzimala sam privatne časove. Našla sam nastavnicu srpskog jezika sa kojom sam počela da učim srpski jezik i zbog najbolje komunikacije i znanja bio mi je potreban neko sa kim bih mogla da komuniciram i preko interneta. I tako sam upoznala svog budućeg muža“, objašnjava Svetlana Stojanović kako je stigla u Srbiju.
Odluka da ostavi posao policijskog inspektora u Moskvi i preseli se u Srbiju, mnoge je iznenadila.
„Tata je baš bio iznenađen. Popio je malo votke i kaže mi: 'Pa, kako si to odlučila, da li je to moguće?' Ja kažem: 'Moguće je, život je čudo!' I rešila sam i otišla sam iz Moskve na selo srpsko, i eto... živim ovde sa familijom u resavskom kraju u selu Dvorište“, prepričava Svetlana.
Srbija ju je, kaže, oduševila. Prvi put je probala kajmak i šljivovicu, skijala na Zlatiboru i srela čoveka za čije je ime jedino čula u Rusiji.
„Ali, muž je imao želju veliku da me upozna sa Kusturicom jer je on stvarno poznati čovek i u Srbiji i u Rusiji, mnogi ga znaju. Došao je za naš sto, mi smo malo popričali i slikali smo se. Meni je baš bilo lepo, a Kusturica je na mene ostavio veliki utisak“, kaže ova Moskovljanka.
U resavskom kraju živi već osam godina. U potrazi za poslom naišla je na nekadašnjeg rudara Milenka koji je sa porodicom osnovao Park minijatura. Srpske manastire počela je istražuje mnogo ranije.
„Nekoliko puta sam bila u Kremlju. Tamo ima neki arhangelski sabor, i kad sam ušla i pogledala freske, sa našim ruskim kraljevima i carevima videla sam da imaju dve freske. Na jednoj je car Lazar, a na drugoj je Sveti Sava sa svojim ocem Stefanom Nemanjom. I to mi je bilo čudno i zanimljivo zašto se freske srpskih svetaca nalaze u našem ruskom manastiru“, kaže Svetlana.
Posetioce često zainteresuje kako je Ruskinja postala srpski kustos. Ali baćuške u Despotovcu čeka još jedno iznenađenje.
Na 30 ari, u Parku minijatura nalazi se 27 srpskih crkava i manastira i samo jedna ruska crkva. To je crkva Vaskrsenja Hristovog iz 17. veka i nalazi se u blizini Moskve.
Sve makete su rađene po originalnim planovima, a Gračanica je pravljena čak osam meseci. Zna Svetlana i mnoge zanimljivosti i o srpskim svetinjama.
„Jedna zanimljiva priča odnosi se, na primer, na manastir Hilandar na Svetoj gori. On ima najveću teritoriju preko 3.000 hektara, e, onda ja posetiocima ispričam zašto baš srpski manastir. Ima na Svetoj gori više od 20 manastira, al zašto baš on ima najveću teritoriju. Ili znamo na primer za Belog anđela, ali ne znaju mnogi za Plavog anđela, on se nalazi u crkvi Svetog Ahilija u Arilju i menja svoju boju u zavisnosti od vremena“, prepričava nam kustos samo neke od zanimljivosti.
Ali, Svetlana nije običan kustos. Ona oživljava i srpsku tradiciju. Obožava srpsku nošnju, izrađuje suvenire i ikone. Ni srpska kuhinja joj nije strana – zna da savije sarmu i napravi kozji sir.
U Moskvu odlazi jednom u dve godine. Kaže da je njen dom sada u Srbiji. Dok sluša Đuleta „Van Goga“ mašta da poseti sve kosovske manastire.
(Izvor: rts.rs)