Zvuči neverovatno, ali u srcu Srbije, u paraćinskoj opštini u okolini sela Gornja Mutnica, raste najkvalitetnije smilje na plantažama od oko 140 hektara koje je zasnovala firma “Sanikula”. Smilje je mediteranska biljka koja u našem regionu uspeva u Dalmaciji i hercegovačkom kršu, iz koje se dobija u svetu vrlo traženo etarsko ulje takvih lekovitih dejstava da smilje još zovu besmrtnom biljkom.
Vlasnik “Sanikule” Novica Šutić, rođen u Gornjoj Mutnici, uspeo je ono što još nikom nije pošlo za rukom u centralnoj Srbiji. Počeo je masovnu sadnju smilja na svojoj dedovini, a zatim na zemlji koju je zakupljivao ili kupovao, pa je za tri godine napravio plantaže ukupne površine 140 hektara. Berači ovih dana padaju s nogu na poljima koja su stigla za branje, a sva količina prerađuje se odmah u destileriji iz koje već teku litri skupocenog etarskog ulja.
Ni gram ne završi u Srbiji jer “Sanikula” kompletnu proizvodnju isporuči najvećim svetskim kupcima – veleprodajama u Evropi i Americi. Već sada ova firma svrstava se u velike izvoznike i snabdevače, a Novica i njegova supruga Irena imaju viziju da proizvodnju povećaju toliko da zadovolje čak dve trećine svetske tražnje za ovom skupocenom robom.
Foto: Telegraf
- Masovnim uzgojem smilja bavim se oko tri godine, a ove sezone iz dve berbe očekujem da dobijem tonu i po do dve etarskog ulja. Imam čvrste ugovore i obezbeđenu prodaju u inostranstvu za narednih 20 godina, a plan mi je godišnja proizvodnja od 10 tona, što će zavisiti od toga da li ćemo uspeti da obezbedimo zemljište za dalju sadnju, i to ne samo smilja. Potrebno nam je još oko 1.000 hektara pored 200 koliko sad imamo – objašnjava Šutić.
Kad je pre 16 godina počeo da se bavi lekovitim biljem kao mala otkupna stanica za veće kompanije, u startu je znao da želi posao koji će biti vezan za izvoz, a moto mu je bio da svaki dan mora da stekne neko novo znanje. Ubrzo je shvatio šta svetsko tržište traži pa su Šutići krenuli sa sađenjem, a od 2010. godine “Sanikula” je počela da uzgaja mediteranske kulture.
Foto: Telegraf
– Niko osim mene nije verovao da ovde može da raste smilje, ni stručnjaci, ali ja sam im svima dokazao da može. Najbitnije je naći adekvatnu strukturu zemljišta a ovde imamo krečnjačke planine koje se usled kiša spiraju na niže njive. Ja i ne tražim kvalitetno humusno zemljište jer njega smilje neće, već parcele šeste, sedme, osme klase, čak i pašnjake… Za godinu dana te parcele pretvorimo u plantaže smilja dok na nekim susednim njivama pak, u blizini, uzgajam kontinentalne kulture, melisu, odnosno matičnjak recimo – objašnjava Šutić.
Osim ove dve biljke Šutići još gaje rimsku kamilicu, hajdučku travu i još nekoliko drugih vrsta lekovitog bilja iz kojih se takođe preradom u destileriji dobijaju ulja.
Foto: Telegraf
To su proizvodi koje koristi kozmetička i farmaceutska industrija. Ipak, smilje je posebno na ceni i u Dalmaciji i Hercegovini sada je prava pomama za njenom sadnjom jer cena kilograma, što je merna jedinica, dostiže i do 3.000 evra.
– Pročitao sam na nekom hercegovačkom portalu tvrdnju da smilja u svetu nikad dosta i da može da se proda koliko hoćeš. Ukupna svetska potreba je sada oko 15,5 tona, mada je sve to berza pa varira i cena. Lako je gajiti smilje sa visokom cenom ulja. Konkurencija u Hercegovini i Dalmaciji sve je veća pa jedva čekam tu tržišnu utakmicu da vidimo ko može da radi profitabilno kad cene padnu – rekao nam je na kraju veliki srpski izvoznik etarskih ulja, Novica Šutić.
(Izvor: Telegraf.rs/Z.R.P.)