Ovaj sanduk i još mnogo drugih vrednosti koje su posedovali Karađorđevići Nemci su, maja 1941. godine, odneli sa Oplenca u Beli dvor u Beogradu. Predmeti su spakovani u sedamnaest sanduka, a jedan je nosio oznaku 23.
Kasnije je jedino taj sanduk prenet u Narodnu banku, gde je konfiskovan. Najveće vrednosti banka je prodala, a deo je, 1947. godine predala Narodnom muzeju, bez ikakvih papira.
Do 1991. godine predmeti su bili spakovani u dva "ratna sanduka" u trezoru muzeja i na njih je bilo "zaboravljeno". Nije se znala sadržina, niti su izlagani.
Spominje se i da je ove vrednosti čuvao Josip Broz lično, ali to nije potvrđeno.
Kada su sanduci otkriveni, priređena je izložba, bez zvaničnog i svečanog otvaranja, bez govora. Uz podršku Dragana Kojadinovića, ministra kulture, konačno su vraćeni na Oplenac, i posetioci mogu da ih razgledaju u kući kralja Petra Prvog.
Iz sanduka 23. nije sačuvano mnogo predmeta, ali oni sačuvani su izuzetno vredni. Svaki od njih na sebi ima ceduljicu na nemačkom jeziku, što dokazuje da su Nemci imovinu sa dvora na Dedinju pedantno popisali.
Jedan od najvrednijih predmeta je dijadema kraljice Marije, koja je izrađena od zlata, sa krstom na sredini. Govori se i da je nađena sa pramenom kraljičine kose. Pripadala joj je još dok je bila rumunska princeza.
U čuvenom kovčegu nađen je i zlatni ram sa fotografijom kraljice i njenih sinova Tomislava i Andreja. Inače sumnja se da je u sanduku bilo i čuveno Faberžeovo uskršnje jaje, ali je misteriozno "nestalo" i nije završilo u Narodnom muzeju.
Što se tiče predmeta koji su pripadali kralju Aleksandru, posebno je važna maršalska palica, koja je bila simbol čina koji je rumunski kralj dodelio našem prilikom njegove veridbe sa rumunskom princezom Marijom, 9. janura 1922. godine!
Takođe je vredna i samlja dimiskija koju su Hercegovci poklonili kraljeviću Aleksandru u znak zahvalnosti na oslobođenju i ujedinjenju, u Sarajevu, 21. septembra 1920. godine. Sablja je izrađena u bečkoj carskoj radionici, i sadrži 31 brilijant - što je simbolično označavalo njegove godine. Na sečivu je ugravirana posveta "Kraljeviću Aleksandru" i "Vjerna Hercegovina 1920". Kralj Aleksandar Karađorđević se sa ovom saboljom pojavljivao na svim važnijim događajima, a poslednji put je viđena na njegovoj sahrani.
Tu su bili i albumi, fotografije, pisma, zlatni satovi, ali i kraljeva akten-tašna od kože, ordenje, tabakere...
(Izvor: kurir.rs / novosti.rs)