Mnogima od nas upravo su bake i deke heroji detinjstva i najveća podrška tokom odrastanja i borbe za samostalnost i život.
Tamara je odlučila da snimi kratak video u kome je zabeležila prelepe trenutke koje provodi sa svojim dekom Vlajkom koji ima 80 godina i tako poslala poruku svima nama da ne smemo da zaboravimo one koji su se o nama starali dok nismo prohodali, dobili prvu peticu, krenuli na fakultet...
*Foto: Tamara Markić
-Iste godine kad sam se ja rodila, deda Vlajko se penzionisao. To je svakako uticalo na našu bliskost jer smo svaki dan provodili zajedno. Jedna od stvari koja mi je obeležila detinjstvo je igranje kartaških igara kao što je tablić i “Čoveče, ne ljuti se” koji sam najviše volela da igram sa njim. Godine odrastanja nisu uticale na našu bliskost, samo se sad umesto igrama, zabavljamo pričama. Uglavnom su to priče iz njegovog detinjstva i njegovim korenima i nezaobilazna komentarisanja o tome kako se živelo nekad, a kako sad. Deka je dugogodišnji poštovalac Slagalice tako da je i gledanje Slagalice naš nezaobilazni dnevni ritual, rekla je Tamara za Telegraf.rs.
U dirljivom videu možemo da vidimo koliko ljubavi ima među njima i koliko su jedno drugom podrška u teškim trenucima, kao i kako umeju dobro da se zabavljaju.
*Foto: Tamara Markić
-Zbog prolaznosti vremena i brzog tempa života koji nas primorava da se okrenemo nekih nebitnim, a neizbežnim materijalnim stvarima , zbog čega olako zaboravljamo na “male stvari i trenutke koji život znače”, došla sam na ideju da upravo tim pravim vrednostima koje nisu opipljive i materijalne, na neki način dam oblik da bih ih sačuvala i da bi mi one ulepšavale svaki dan. Vreme provedeno sa dedom i ljubav koju deka i ja razmenjujemo svakako spadaju u najdragocenije stvari u mom životu, ispričala nam je Tamara.
Deka Vlajko je već 14 godina bubrežni bolesnik tako da su bolest i godine učinile to da se on jako slabo kreće, ali ga svi ti zdravstveni problemi ne sprečavaju da mu svaki dan počne sa njegovim nasmejanim “Dobro jutro, rode” koje poželi Tamari.
Ono što deku Vlajka karakteriše su hrabrost da se izbori sa svim bolovima kroz koje trenutno prolazi, bezuslovna ljubav i lekoviti smeh. Tamara ističe da bi volela bih da svojim primerom podstakne i druge unuke da se malo više posvete svojim najstarijim članovima porodice jer će upravo kod njih naći najveću ljubav koja svima nama treba jer je ljubav, pored vere, najjača sila koja pokreće svet.
-Trenutak koji nisam “snimila” ali koji ću zauvek pamtiti je naše pozdravljanje pred njegov odlazak u bolnicu gde treba da mu amputiraju nogu. Tad sam mu rekla da je on deka heroj, da je primer kako se hrabro može izaći na kraj sa svim problemima, da sam ponosna što je baš on moj deda i da znam da će sve biti dobro, a on mi je, iako u nesnosnim bolovima, uzvratio osmehom, zagrljajem i rečima da i on veruje da će sve proći dobro. Deka Vlajko je primer da je ljubav lek za sve, istakla je naša sagovornica.
*Foto: Tamara Markić
Momenti poput ovih često su retki u životu ljudi koji ne žive sa svojim bakama i dekama i koji zbog načina života ne stižu da ih viđaju često. Bilo da su u pitanju samo praznici ili neki slobodan vikend, provedite svo vreme koje imate sa njima jer ljubav nema cenu.
(Izvor: telegraf.rs / Milica Krstić)