Kaže da je od jutros imao šest operacija i da mu se poslednja završila pre 10 minuta, a osmehuje se kao da je imao sasvim običan dan. Mada, u njegovom svetu, upravo to je opis jednog prosečnog, običnog dana. Ono što mi vidimo kao spasavanje života i pomaganje ljudima da progledaju - za njega je nešto čemu ne treba pridavati toliko značaja. Ja mu, ipak, bez ustručavanja kažem da je tihi heroj.
Doktor Milenko Stojković je direktor Klinike za očne bolesti u Kliničkom centru Srbije. Dnevno prosečno izvede oko 12 operacija. U većini drugih klinika u Srbiji, toliko se hirurških zahvata ne obavi ni za godinu dana.
Uz njegovo ime i prezime često se vezuje reč "čudo", ali doktor Stojković je suviše skroman da bi to prihvatio, pa umesto toga - odmahuje glavom. Ne poistovećuje sa čudom ni operaciju koju je proteklog vikenda izveo na bebi staroj svega 10 dana. Malom Aleksandru doktor je presadio rožnjače.
Rožnjače iz Očne banke/ Foto: Milena Đorđević
- Da porodica nije donirala tkivo svog preminulog srodnika u tih 10 dana od rođenja, dečak bi ostao slep. Sama operacija nije nikakvo čudo, jer se ovi zahvati obavljaju decenijama u svetu. Ono što jeste neobično za našu sredinu je da se operišu deca koja su novorođenčad, jer su retki slučajevi u kojima je potrebna takva operacija, a i sama bolest je veoma retka - objašnjava doktor Stojković.
Kako mi dalje objašnjava dok me vodi kroz Kliniku za očne bolesti, transplantacija rožnjače se u Srbiji radi od 1933. godine i do sada je urađeno preko 4.500 zahvata.
- Ranije se potreba za operacijom deteta ili nije prepoznavala na vreme ili se smatralo suviše zahtevnim, možda čak i nekom vrstom hazardne igre operisati na tako malom biću - kaže direktor Klinike.
U razgovoru je srdačan, neposredan i predusretljiv. Jasno mi je zašto je omiljeni doktor među pacijentima i kolegama. Pun razumevanja i strpljiv, vodi me do Očne banke. Usput saznajem da je jedan od 35 hirurga koje imamo u Srbiji. Na hiljade oftalmologa, na desetine hiljada pacijenata koji čekaju na operaciju, a samo 35 hirurga! Ostali su specijalizovani samo za preglede. Ne žele da se obuče za operacije.
Da bi Aleksandru starom samo 10 dana izvršio transplantaciju rožnjača, morao je da ga uvede u totalnu anesteziju.
- To je samo dobitak za doktora jer kad je pacijent pod totalnom anestezijom, doktor tad ima bolju kontrolu pokreta - objašnjava doktor Stojković i podseća se operacije koju je izveo pre godinu i po dana, takođe na bebi.
*Foto: Milena Đorđević
Janko iz Valjeva je imao samo osam dana kada mu je doktor presadio rožnjače. Bio je prva beba u Srbiji kojoj je obavljena ovakva operacija. Danas dobro vidi, uživa u omiljenim igračkama i crtanim filmovima. Dečak će uvek biti pod budnim okom doktora Stojkovića.
- Ja ću ih pratiti, Janka i Aleksandra, dok god radim, a siguran sam i nakon što se penzionišem. Da budem iskren, sigurno ću ih pratiti dok sam živ - iskren je doktor. Upravo u tim rečima vidim tu neprocenjivu prisnost sa pacijentima i iskrenu brigu za njih.
Dok me uvodi u Očnu banku, objašnjava mi da u dva pomenuta slučaja rožnjača koja je presađena ne mora da bude ni od bebe, ni od mlade osobe.
*Foto: Milena Đorđević
- Čak tkivo u većini situacija ne mora da bude ni podudarno. I to je vrlo povoljna okolnost jer bilo koja donirana rožnjača, čak i sa 100-godišnjaka može da se transplantira bebi. Zapravo se upotrebljavaju tkiva sve do 100 godina starosti. Štaviše, kada se uzme tkivo sa deteta, a mi to izbegavamo iz nekih humanih razloga, ta tkiva su mlitava i hirurški nepovoljna za transplantaciju.
Ostaci rožnjače iz Očne banke/ Foto: Milena Đorđević
Pozdravljamo se na ulazu u Kliniku, uz obaveznu doktorovu rečenicu: "Dođite na pregled".
Dok se udaljavam i iza sebe u čekaonici i ordinacijama ostavljam pacijente za koje znam da su u sigurnim rukama, izgovaram u sebi da oni zaista jesu heroji. Svi zajedno u toj ustanovi, koja živi u okviru Kliničkog centra Srbije. Svi zajedno, na čelu sa doktorom Stojkovićem.
Heroji koji kreiraju čuda.
(Izvor: telegraf.rs / Jasmina Stakić)