Većina profesora srednjih škola u Šibeniku uglavnom posle ekskurzije kaže kako nikada više neće pristati na takvo iskustvo, ali i uprkos velikoj brizi i neprospavanim noćima pokleknu pred novim generacijama i destinacijama.
Skoro svaka ekskurzija obeležena je višednevnim borbama s alkoholom, noćnim žurkama, bukom po sobama i divljanjem po hotelima, krađama, povredama i drugim problematičnim situacijama.
Kako kažu profesori, nakon nekoliko neprospavanih noći i istanjenih živaca, potrebno im je bar nedelju dana kako bi se povratili i počeli ponovo normalno da funkcionišu, prenosi Šibenski.hr.
*Foto-ilustracija: Profimedia
Na ekskurzijama po Španiji, Grčkoj ili Pragu, uvek je prisutan veliki pritisak zbog odgovornosti za živote dece na koju treba da paze tokom tih pet ili šest dana. Profesori tada moraju da budu i policajci, dadilje, psiholozi, pa čak i medicinske sestre.
- Predajem u školi 17 godina i danas su učenici drugačiji nego pre. Nekada ih je zanimalo da nešto nauče kada bismo išli, na primer u Luvr ili na Akropolj. Danas je većini važna samo zabava, da mogu beskonačno da se fotografišu i kasnije da to postave na društvene mreže - navela je profesorka hrvtaskog jezika Ivana Marelja koja predaje u gimnaziji.
Kako kaže, ima dosta godina iskustva za sobom, ali tragedija koja se dogodila prošle godine, kada je đak Saobraćajno-tehničke škole nastradao, sa zebnjom iščekuje ovogodišnju ekskurziju.
*Foto: Tanjug/AP
- Imam poseban odnos sa svojim razredom i nikada nisam ništa loše doživela ili imala problema na tim putovanjima. Ipak, velika je to odgovornost. Morate da pazite na stotine stvari i zato umirem od straha da se nešto loše ne dogodi. Stres je ogroman i zbog svega što se događa sve je manje nastavnika koji žele da idu na ekskurzije - iskrena je Marelja.
Kako kaže profesorka hrvatskog jezka u Ekonomskoj školi Ana Gunjača, uvek se četvrtina onih koji idu na ekskurziju baš dobro napije.
*Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy
Gunjača navodi primer jedne ekskurzije po Španiji od pre nekoliko godina, kada je jedan đak hteo zbog nesrećne ljubavi da pliva do Afrike, a kad su ga nekako odgovorili od toga, otišao je da se napije. Kad mu je profesorka pokupila gomilu pića, kako bi ga sprečila u toj nameri, bunio se uz reči da su njegovi roditelji platili to piće.
Najveći strah svakog profesora svakako je hodanje po ivici balkona i preskakanje iz sobe u sobu. Neuobičajeni način zabave učenika zna da, osim profesora koji su tu prisutni kao policajci, uznemiri i naljuti i ostale goste u hotelu.
*Foto: Profimedia/Uppa entertainment
Većina profesora saglasna je i da im smeta nedostatak poštovanja. Često se primeti da ni roditelji nemaju poštovanja prema profesorima koji brinu o njihovoj deci tih nekoliko dana po 24 sata dnevno, već misle da nastavno osoblje tada samo uživa u besplatnom putovanju.
Ipak, poslednjih godina ekskurzije su kraće za dan ili dva. Osim finansijskih, jedan od razloga je i to što sve manje nastavnika želi da ide na putovanja.
(Izvor: telegraf.rs)