Ta razlika se najviše vidi u proizvodima namenjenim bebama i maloj deci.
Upoređujući cene velikih inostranih lanaca uočeno je da su najveće razlike u cenama hrane za bebe starije od četiri meseca.
Dok je kod nas, u zavisnosti od vrste hrane, teglica koštala i do 219 dinara, u Nemačkoj je hrana tog istog proizvođača 0,75 centi ili u našoj valuti 90 dinara.
Dečije sokove u Nemačkoj mame plaćaju u proseku 0,75 centi (90 dinara), dok su Srbiji na sniženju 149, a redovna cena je čak 179 dinara.
Dodatne potrepštine, poput pumpica, u našim prodavnicama koštaju 6.000 dinara dok je isti taj proizvod u Nemačkim radnjama svega 29,95 evra.
Kamatica navodi i primer robne kuće koja se bavi prodajom nameštaja i stvari za domaćinstvo, gde podne obloge za terasu ili baštu srpskog kupca koštaju 3.085 dinara za metar kvadratni, a nemačkog 19,99 evra po metru kvadratnom, ili 2.399 dinara.
"Jak uvoznički lobi, ogromne marže i država koja ništa ne radi, to su tri osnovna razloga zašto su cene kod nas, u istom lancu prodavnica, veće nego u bogatijim zemljama. Trgovci su se ovde samo uklopili, vide da koliku god cenu stave, sve im prolazi", rekao je predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović za Kamaticu.
Prema procenama ove organizacije, trgovačke marže kreću se od 40 pa sve do 140 procenata i ne postoji zdrava konkurencija.
"Dokle god imate nekoga iz Privredne komore Srbije ko kaže da trgovci već sada rade sa niskim maržama i da dolazak novih velikih trgovačkih lanaca neće doneti i niže cene, šta uopšte očekivati", upitao je Papović.
Prosečna zarada u Srbiji je oko 50.000 dinara (416 evra), dok je u Nemačkoj oko 2.000 evra.
U razlici između te dve cifre staje i pitanje - kako je moguće u zemlji sa nižim platama prodavati skuplje proizvode, nego u državu u kojoj su plate veće i do četiri puta?
"Ekonomskog opravdanja nema, ali cene se formiraju slobodno, kod nas se koristi maksimalna profitna stopa, a to je u redu i za državu, jer ona tako uzima veći PDV i puni budžet", naveo je Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača Srbije.
On dodaje da bi udruženja potrošača možda i mogla nešto da poprave kada bi bila ujedinjena, a neka od njih su, kako kaže, i paradržavne institucije.
(Izvor: N1)